Starmali

114

„СТАРМАЛИ" БР. 15. ЗА 1887.

ти се очи отвориле; — а ти не можеш с нама, јер видиш да смо — кукавице!" Јама је исконана. Неко ће јамачно у њу да нутује. Предуј а м је већ примљен из касе шкандала, у Карловцима,трећи дан Духова. 0 тој ј а м и може имати појам само онај ко је то из близине гледао. А тај ће се п о ј а м по народу брзо раширити и онда ће се вратити з а ј а м. Али у ту јаму неће посрљати народ, који све више показује да се уздигнути уме до висине своје свести. У јаму падајте, ви небраћо, који се у падању већ од толико година веџбате! Делите међу собом користи, које сте подло служећи заслужили, — али срамоту вашу народ с вама неће више делити. Понекога од вас мож сила још јударед на своја јасла довући. Али свест народна тражиће и наћиће друге људе. Збогом, кукавице! —11.—

У ш т и п ц и. У Србији опет — криза! „П. Лојд" вели да су то само личне ствари. И ми ништа друго не желимо, но да мењање министра у Србији постане с р п с к а лична ствар. * # * Виловски Тоша се брани у „Уставности новој" да није он писао неки допис у Лојду. То је добар знак. Он је досад само нападао, Значи напредњаци почињу заузимати — обранбени положај! # . * * Тиса једнако — сиса народну краву музару. И

сад се спрема да измузе још који милијун форината. Тако објављује срећним бирачима његов будући министар Векерле. * * * Добро би било подсетити их за времена: из празних сиса може потећи на послетку сукрвица, те им — окрвавиги све млеко, које су до сад намузли. * * * Васа ђурђевић и Вацки веле да су за то дошли у Карловце да покваре збор, што не даду да их грде — без њих. А што су они грдили и ружили српски и хрватски народ у Загребу пуне три године — то је, веле, са свим у реду, јер тако заповеда Хедервари. * * * Тиса и Анђелић мора да су се нешто закачили. Ено Анђелић истакао Павловића Стеву, а Тиса Милоша Димитријевића. * * * Баш би добро било, да се сад мало Милош и Стева дохвате за чуперке. Та и Авђелић треба једном Тиси да покаже — зубе! Куд би без тога његова стара, арнаутска крв! * * * Криза је у Србији, дакле — искрижала папредњаке! Ваљало би припазити, да се у грочанској воденици из тих крижака не излеже нов — црв. * * Чича Рака је стари мајстор, па ће знати чувати с друговима Србију од новога црва. „Стармали" се воли надати, да су сви у Србији, па и чича Рака, стекли уверење, да је и против старих и против нових црви једини поуздан лек — нов, добар устав. * * * Нов, добар устав, уставио би у Србији сваку

ШФ&ЈШОТЖЖ* „Стари чича Грга." По једној причи склопио : „Љубисав." Чича Грга стари из границе војне (Негда тако славне, данас већ иокојне) Имао је сина у „кадетској и , школи; (Нека „'вицир" буде; то ча' Грга воли). Кућа му је јака, пуна млађа света, Та каква је, знате, „ заједница" света! И она је данас давно већ покојна Сахрани је собом, граница нам војна. Не жали се трошак, што се сину шаље, Само нека учи, напредује даље Дошло време да је, Гргин кадет мали Дорастао већем као и остали; Учио је добро, волио је књигу, Па је ето скин'о сад са леђа бригу! Постао је: „лаћман !" . . . Аој Боже свети! Коће чича Гргу моћи сад поднети? . . .

Са села је одма чича Грга допГо Чим је чуо, да је син му добро прош'о,

Весео је старац, кад стаде пред сина, Топио се као никад од милина: Кад угледа „Двте и како сабљом квецка! А њему у грудма срце чудно звецка! . . . ЛаЛман нови пође с бабом својој кући, Баби срце хтеде у прсима пући, Кад повезе свога „ госаодина сина! . . . (Има ли за оца још веЛих милина ?) . . . Чељад сва је жељно дочекала госта, Све се село слегло, нико већ не оста, Па га грле, гледе, а он тек се смеши! Мајци руку љуби, — п'онда к Јови к Неши Знаницима старим из детинска доба, Кад и њему беше о раменИјјторба, Кад су оно ишла сва три добра друга Да чувају стадо сред зеленог луга .... Весео је био од рођака свако! Само чича Грга, он је малко — алако! Сузе све му лију низ бркове седе, Очи увек пуне, чим сина иогледе! . . . Али 'ваке сузе, ко да их се стиди Кад родитељ срећу синовљеву види ?! . , Прошло десет дана, „ урлауб " иде крају, Ваља: „збогом а 1 рећи своме завичају,