Starmali

174

„СТАРМАДИ" БР. 22. ЗА 1887.

Питали Цигавина : једу ли му много деца ? — Кад су гладва не једу ништа. А како то? Е тако то: кад има што за јело онда не чекају да огладне.

У споменицу От. П, Б, 0 Стевану (Вацвом) Не знам казат' више: Лепо ј' негда пис'о, Ал сад гадно б р и ш е. &

На вратима једне апотеке у В. иеванули су написани ови стихови : Овде се хинина Са шећером меша, Јербо су обоје Подједнаке боје. Пити — није горко; Плаћат' паарено је. ирибележио **ко.

Писма из института, Слатка моја Меланија! Твоје херциг писамце тако ме је иберашовало, да сам била са свим ентцикт! Ти знаш, да ми овде у инштитуту швермујемо за слободо- ! Ах! За златном слободом! . . Сад тек беграјфујем, како наши песници могу се тако нгвермериш аусдриксвати о слободи, која и мени, лајдер готес, абгецје! . . . Наша инштитутсфрајла, (унтер унс гесагт, ајне алте фрау мам), каирицирана је до зла Бога, па не трпи никакав други унтерхалтунг, до једино прописане гегенштенде, који су тако сухопарни, да можеш Ферцвајфловати од муке. Да нам бар одобре за читаље, недељно један леп роман, да се и ми ибујемо за времена, али овако морамо крадом шверцовати забрањену лектиру, па с' тога, не да јечитамо, него управд шликујемо оне сцене фон дер хетлихен либе!.. Сад баш имам при руци Димаов роман: „Халсбанд дер кенигин"! . . Јадна краљица, буд је судбина анкеговала за немила супруга, ту још песме ни емпфиндовати, како јој срце диктира ! . .. Ја би заиста другојачије се бенемовала, јер ја би мога мужа. љубила, љубила унендлих, гетлих, херциниглих!. . . Та он је тако леп, тако красан, тако љубазан. .. али, да, ти и незнаш, како сам ти гликселиг . . . па ипак унгликлих .... Кад год идемо са нашом фрајлом шетати, очи цихтиг, доле оборене, као што нам се строго форшрајбује,... а ја кад дођемо близу пијаце, мало мој шешир цурик шлагујем, па онако испод ока бетрахтујем мимопролазеће . . . и рихтиг увек је пред кафаном . . брчићи му тако ентцикенд стоје, па још кад их мало ауфдреује, а униформа ви гегосен, па сабљица, па мамузице, . . . мит ајнем ворте, слатка Меланијо, ајн Адонис! . . Како му само добро стоји онај цвикер ! . . . С тога и не знам, какве му је боје око, а ауфшлаг је на униформи отворено плав ! . . . Он ме увек бемеркује, иа тек само мало развуче уста, унд дас, штет им со

гут, со гут ! .. . Знам, да ме румен целу оспе и да он мој ферлегенхајт увек примети, али шга ћу, кад се не умем цурикхалтовати, него ме моја румен сваки нут ферратује! . . . Ономад ми је и фрајла бемерковала, да сам нешто ферлеген, али није ипак могла хераустипфловати, шта моје младо срце тако силно бевегује ! . . А божаствена љубави! . . Ја те шпирујем у мојим врелим грудима, ја знам, да и он мене фергетеру.је, али на жалост, још пуне две године морам овде фервајловати, у овој тамници, у овој самоћи ! Гот! Гот! варум бин их со унгликлих! . . . Знајући ? слатка моја Меланија, да ти моју тугу митемпфиндујеш, в мене бемитлајдујеш, шлисујем ово моје прво писамце, у очекивању, скорог одговора дајне ферцвајфелнде унглихлихе Стакица. Р: 8: Ово писамце нредаће ти наш иншгитутсарцт, а мој добар пријатељ : Др. Казбулбуц. Пијани ђука! 0 Што вичете људи на пијаног ђуку ? . . Не видите л' сами тешку ли му муку ? ! Сви велите: не зна никад шта је доста! — А кад тамо, ено чика ђука јадан В ечи то је жедан, в ечи т о је гладан ! . . . Па куда ће већи, куда гори јад : 0 с т а л а му жеђа, о с т а л а му глад !!! До. Казбулбуц.

Греческа мудрост, Грк Ставра морао је набавити неку потребну му ствар, те се накани отићи до чивутина да пазари. — Жвна га одвраћала, да ие купује тамо,јер чива увек иште три пута више, него што која сгвар вреди, па ће преплатити. — Грк Ставра само се насмеја : „Ала си будала женско главо! Како ћу да ги преплатим? ! . . . Чивут ће да ги иска на прилику и на пример: осумдесет крајцари; е, кад иска осумдесет, онда ће да мисли само: седумдесет, а кад го мисли седумдесет, ће да буди право аедесет; али ћу да си промислим да му понудин тридесет, али ћу да му кажим само двадесет, и да иштим 10 ироценту шконто, што му одма нлатим!! .. . Ну, ће да ми превари Чивуту?! . . . Неће, бре! Сум ја не забадаве греческо мудрост" ! . . . Чујиш ли, женско, главо сос дуго коса а кратко паиет. Ирислушкивао ; Др. КазбулбуЦ.

0 у д и ј а. 0 Две гушчице мале љуто се свађале.