Starmali

„СТАРМАЈШ" БР. 30. ЗА 1887.

237

српске неслоге, у Ативу новиварске свађе, ва Олимп цифрасте грдње — у Нови Сад. Прво сам примстио, како се у Новом Саду копају канали, да пропуштају нечистоћу из кућа. — Аха, рече ми једав Новосађанип поносито, видите ли, како се Нови Сад подиже . . . — Подиже? Иа то није подизање, то је спуштање. Додуше право велите, копа се дубље у земљу, дакле то је наравно спуштање. Него видите ли да смо добили нове тротоаре . . . — 0 видим, врло сте благодарни вашо] власти, што вам је даровала тротоаре, кад ви тај дар н огама газите! Загледим у књижарске излоге, неби ли нашао какву нову књигу. Опазим у излогу књигу од Жил-Верна под насловом: „Путовање на новосадском таљигашу од Новог Сада до Каменице за 80 сахата." Одмах купим књигу, и како у хотелу * нисам могао да заспим због веких интересантних бубица, које човека сећају на малу стену, то сам књкгу то вече целу прочитао. Епизоде су у томе ромаву : Чекање 15 сахата код отворене ћуприје; — Ућудио се коњ и нагиње место у Каменицу на Карловце, јер је јуче возио овамо једног „рајзевдера;" —Код градске пиваре поплашио се од неке мртве муве на путу; Пењање нуз травџаменат (пашажери гурају кола); На брегу се поломила осовиеа; — Пашажери иду половпну пута пешке до Каменицс, али бар не морају п кола да гурају. Врлозанимљив роман,а верујте извађен јеизживота. Новосађани су велики политичари, а наравна ствар. Кад год се код куће перу кошуље и кадгод се не перу, а они седе у кавави па читај^ новине. Шта ћу. одем и ја у кавану, па зграбим новине. Ја дугачке ствари мрзим, као в. пр. дугачке рачуне, дугачке постове, д\гачке аредике (ма биле и мушке), дугачке угаи и дугачке новинарске члавке. Чисто ме језа нека подузе, кад се сетих, да лађе умеду и 24 сахата поеле одређеног времена стићи, па ником ништа! . . . Не марим до душе, што чекам, јер сам се стрплењу научио, чим сам се оженио, али код нас је сад други чвор ! . . . Да смо сад већ у лађи, ми би по плану нашем вечеру одспавали, а фруштук иреспавали, (са лаким стомаком слатко се спава, кажу неки, па хајд' пробаћемо и ми;) око подне били би онда на нашој станици, а оданде је близу наше место, дакле и крај овим рачунима са крајцарама ; — али ако лађа дуго не дође ? . . Ако се где скрхала ? А ми овако гладни да је ч.камо? . . . Ја сам још од малена добио аредикат доброте, (док спавам) али док сам будан . . . бога ми . . . бога ми ! . . ! Црева ми почеше правити музику, а пошто још једном безуспешно итерпелирах касира због ододнења лађе, и пошто добих тако јасан одговор као што су одговори гдекојих министара на понеку замашну интерпелацију, — одлучих; да окрњим наш капитзл опет са неколико се г :сера. — Моја женида само уздише! — За тридесет крајцара „Аи%езсћшМепеб", и по две земичке, па испред агенције онуда

За то ја читам у новинама само кратке ствари. Тако и сада узевши новине читах међу осталим и ове норости : = Гроф Безиарк седи у топлој соби, запалио чибук, па решава загонетке у „Невену и „Голубу." = Карловачки Магарчев брег захтева да му се поближе означи чп ји ј е. " Једав Ирижанин оставља штипендију за онога, ко ће ићи да проучи начин, како би Папулићева штипевдпја могла већ једанпут у живот ступити. = Неки немачки принц разбира, да ли има на Балкану која држава без владаоца; он би хтео да се састара за њено благостање. == Један нопа у Н. држи (к р а д е н у) придику против крађе и преваре. = Једног сремског учитеља, који увек н а к омину мирише, постављају за коминалног учитеља. == Београдска , Академија наука" ни Абера да д а од себе. = Немачки пг иродњак А. Бернштајн пише опет уводни чланак за Кикиндску »Садашњост." = Мишеви у магазинима Матичиним доносе једногласан закључак, да сад са „ЈГетопнса" пређу и на „ГСњпге за народ," те да наставе своје глодање. = Д . .. . К ћ доказује, да је он основао српско народно позориште у Београду и да је он и позоришно здање о свом трошку сазидао, па су му после други преотели. Иеаче се чује и за ову важну еовост : Сомборци зидају вавплонски тороњ своје неслог ; Новосађани им шиљу песка, што га иначе они један другом у очи сипају ; Вршчани им додају цигље, којима се иначе они један на другог бацају ; Кикивђани им доприносе малтера, којим они један другом очп замазују; Панчевци им набављају негашена креча, који у њима страсти распаљује; шетајући, гди зрака фењера не допире, вечерасмо ја и мо ; а мила женица доста слатко; мени је само недостајало неколико чаша. — али не оне „дестилиране воде". . . . Од лађе још ни трага. а на нас већ и дремеж ударио. Прислонимо се обоје нуз зид у чекаоници, па у оном диму, и метежу наших сапутника продремасмо добар комад ноћи. У једаред викну неко: „иде лађа /" а ми сви као опарени ђипај, граби ситнији пртљаг па јури на поље' — Кад тамо, али од лађе ни спомена! Нашао се неки паметњаковић, да нас превара, додавши : да лађа зацело иде , — али још није ту! ... И ја сам њему пожелео, да иде — али тамо ди расте бибер! . . . Мени је ваљда до његове шале! Па ипак сам се морао слатко насмејати, кад мало после један од сапутника упита тога шаљиичину: када он мисли, да може лађа стићи ? а овај му сасвим озбиљно одговори: „ако не дође ире иола но%и, иза пола но%и за цело мора ту бити !" . . . Помислих, да ли то није какав „привилегисан шпасмахер", намештен од управе пароброда., да разбија злу вољу у чекајуће публике ? !