Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 31. ЗА 1887.

ги опет веле да је с тога што је риба в о д е н а животиња, а вода је нужна за банову воденицу. Трећа опет доказују да је због тога, што је риба хладнокрвва, а члану клуба нужна је добра порција хладнокрвности, зна се и спрам чега. Четврти мисле да је с тога, што риба иде лако на удицу. Састао сам се и с једним Хрватом, који ми разлагаше, да је Филип Вишњић био Велико-Хрват (ваљда за то, што 1е био слеп ?) Исти ме Хрват увераваше, да он воли ћирилицу, и желео би нс само да је људи усвоје и приме него и да је бог прими. Приповедаше ми даље, како се др. Старчевић у аришту сад вајка, што је све Србе појео, могао би сад — вели — на којег Србина кривицу бацити. За мога бављења у Загребу десило се и то, да су загребачки младенци донели закључак, да не лупају више камењем на бирцузима прозоре, јер би тиме сами себе тукли у главу. Један хрватски песник једи се, што су већ написани Змајеви „ђ у дић и", а он их је баш хтео да напише. Дошав у кавану нађем на столу један повелики табак беле харгије. Не беше на њој ништа написано нити наштампано — Шта је ово? запитам мога суседа. — То су новине „Срб о бр ан". — Какве новине, ово је табак чисте хартије! — Та да, ј р су чланци сви конфисцирани, па онда је наравно празан табак, а слог је у штампарији запечаћен. — А пасира ли то и другим листовима што у Загребу излазе или само српским? запитам даље. Но мој сусед се задубио у „Оћгог* иу „А§гатег 2е11;ип5 к тако, да ми ништа ни одговорио није. Окренем се и ја да што корисно и лепо читам. Такав вам је ето био, док није постао господин. Пасе ми с њим и насмејемо и нашалимо а „мајстор Габра" сушта доброта — њему све право. Сад је. дабогме, све то било па и није. Сад је он већ неколико година као неки господин. Кад је оно, веле, бан пролазио овуда, направио, веле, добре барјаке па то му је сад господство као нека награда. Није шала! Не може поштен човек ни у гроб лећи без њега. Док он не да цедуљу, не угледа нико гробља. Па опет ми с њиме добро. Ако си рад, да ти не лежи мртвац у кућу а ти дадеш „мајстор Габри" 20 н. више па те ни бриге. Одмах он то некако зна, да стави на цедуљу па, мислиш, тако је. Само му се не смеш противити. Здраво је госиодствен. Ето сад лане оно, кад пронеше глас, да је наишла она морија на свет, колера, шта ли, а он заредио од куће до куће с неким папирима па чита неке наредбе. Шта нам није напреповедао! Ми мислимо тако је, па га и слушамо. Од то се доба читаво поневидио. Реци му сад „мајстор Габра", па ћеш видети, хоћеш ли се гди скрасити. Мораш му рећи господин Гавро, или још боље: „господин

Узмем званичне новине и наиђем на нов закон (не на назаренски). којим се уводи порез на неве нове луксузе и као такви луксузи наводе се ови: — Луксуз је држање српских учитељсвих свупштина, јер има туђих учитељских скупштина; — Луксуз је претилаћивати се на дечије листове, јер има и других листова, који нису за децу; — Л у к с уз је полагати јуристанске строге испите, јер има испита, који нису строги ; — Луксуз је калдрмисати главне варошве сокаке, јер нма главних сокака и који нису калдрмисани; — Луксуз је куповати Матичине књиге и уписивати се за члана Матице, јер Матичине књиге могу и без нас лежати у магазину, а човек може лепо живети и ако пије члан Матице; — Луксуз је попуњавати упражњене парохије, кад ће се ове а пре а после опет упразнити; — Луксуз је делити просјацима, кад ће они то и онако потрошити ; — Луксуз је дати правити и моловати иконостас на новосадсвој саборној цркви, кад бог прима наше молитве и без иконостаса; — Луксуз је што по гдекоји месец има 31 дан, кад би чиновници били задовољни и с којим даном мање у месецу. Видео сам у Загребу Гржанића, што је казао на суду, да је ударио чизмом бана у саборској седници. Ишао је сокаком и невао подсвочицу: „Опа цупа ч и з м е моје ! Још код куће имам троје..." Баш прошао туда и бан, па кад је чуо онај други стих, нешто се намргодио и „весма се смутио". С тешким срцем и лаким буђеларом растао сам се са Загребом и загребачким хотелом „код три Звоцимира" и одјурим пешве у Панчево. (Пешве доктор", али пошто му је то једаред пресело, сад се већ и на то једи. Него баш кад смо на то дошли, оно да вам кажем, зашто он сад више не воле, да му се каже: „господин доктор". Награјисао је, сиромах! Данас, кад хоћемо баш за срце да га уједемо, ми му то споменемо. Готово зло Еле, како је то било. Не знам вам баш рећи, каквим је послом он ишао ту пре некако у Л. То је мало селанце; ни читав сат хода од Т. Доста то, да се наш господин мртвозорник мало дуже задржао у Ј1. Људи га знају па га и зову себи. Он опет добар, к'о што је, па не одби.)а. Дидак Мартин — први газда и старешииа у селу — метуо га у прочеље баш под св. Тројицу, те ту држи одмах мало шунке па мало вина, те реч по реч па и замркли. А и како да не! Жељни људи разговора. Они тамо у Л. још мање чују него ми овде а „мајстор Габра" зна о свачему. Што год хоћеш, само питај њега. Што више пије, он све речитији па развезао, мислиш никад краја ни конца. Једва у неке, кад је већ сунце зашло било, сети се он да треба и кући да иде. *