Starmali

256

„СТА-РМАЈШ" БР. 32. ЗА 1887.

другог човека веће бирати за посланика, већ увек Пају Морица, или његовог сина, унука, праунука, и т. д. Шука. Тако!? Даклем ти мислиш да та ствар није... Ђука. И а мало озбпљна; него само гадна, жалосна и смешна.

Шука. Чекај, станн још мало. Али ако се житна пијаца ипак премести ма на које друго место, шта ће бити онда ? Ђука. Онда ћемо видиги да некима више ле^ки на срцу пркос, него благостање вароши. А то дуго трајати не може.

Прави дипломата. (ипак песма није дипломатска.) Господин је Мата Прави дипломата, Нит' зелени, нити бледи, Нит' се икад једи. У уред доцкан кад год дође, Предстојник га грдит' пође, Ал' господин Мата, Баш ко прави дипломата, Нич' се смеје, нит се љути, Него само — ћути. Дођел л' доцкан кући, Зна се полако увући. И кад стане жена му Читати лекцију, А господин Мата Ни да би — „пију.' Ова грди, псује. Он к'о да и не чује, Већ почне да зева, био кадар у сред цркве и то баш при оном најсвечанијем: „и молимти сја!" но сред звезде бубнути (што, узгредно буди речено, и сам празнаје да није из катихизиса научио.) Иначе је од како се памти, а памти се од онда кад му је учитељев гаџа, кад је код њега (т. ј. код учнтеља, не код гаџе) крао јабуке, искинуо из бутине (6 и по декаграма) меса — био честит. Једном речи изгледао је као да се бар за два века раније требао родити и камо лепе среће и његове и моје да је тако био и урадио! Онај други звао се Кузман Дроњак. Родио се у Глупинци — хтедох рећи у Голубинци, а био је (не буди за зло примљено!) прилично „затубастоуман", и мало 'суклатасте нарави; после су му се родитељи преселили у Бачку. Био је по имену ђак, по карактеру фармазон а по занимању (морски) песник. Увек је изгледао као да је|замишљен, и онда обичво ил није нишг мислио, тада би обично претресао политику, ил боље рећи гњавио друге сиротане ш његовом политиком) или је мизлио како да «е —„обесмрти" (онда би обично стварао песме), и при чоме би изгледао тако женијалан, као од прилике во кад прежива. (НаставиЕе се)

И у кревет с е в а, Наш госиодин Мата Баш к'о дипломата. Сретне ли га веровник који, Тог се Мата ништ' не боји. „А, господин-Мато, 11а како је, како ?!" Веровник би рек'о тако. „Па кад ћете платити, Рок чекања скратити ?!" А на то ће б л а г о Мата: Док ми буде већа плата!"

Све то тако лако схвата Наш господин Мата, Па зар није Мата Прави дипломата ? ! Жеравица.

Ето ти га на. Све смо писали и говорили да Г п љ ује крв, — ал он је сада нешто учинио, да ћемо од сада ми пљувати Крф.*) Нобајаговић.

Шта ће — за чега ће, Дошла опет нека нрија у дућан иа иште цица, но ма да јој је момак сав диц показао, није ипак прија нашла за себе еспапа. Нрија већ нође из дућана, а момак ће је запитати : „Иа каквог ти то хоћеш, секо, цица ?" „Е, каквог," рече прија, „грунт му мора биги „пиргаст" (ту „варбу" знала је за цело само сека) па да је на „парте," између парта лозица, на лозици гранчица, на гранчици тичица, па се зове: „ходи мени !" — „А шта ће теби такав циц?" запита даље трговац. ,,Та, знаш хоћу мојој куми за повоЈНицу!" „Е," рече трговац, онда је друга ствар, то се онда твоја кума породила ?" — „Та није," рече прија, „него само ?анда је тешка, па сам дошла да видим, имате ли такога еспапа, па би можда купила ако се кума породи. Јовилим. 0 а в е т, Љубавне тајне твоје Нек чује само цвеће. Цвеће је добро, па те Исмејати бар нећс. Људима немој причат' 0 мору твојих туга. Месецу реци благом Он не зна да се руга. Скрпиш ли песму, ти је Читај пред висом стења. Јер глуве стене имају, Јест', имају — стрпења. (РЈ. В1.) *) Нека га нек остане онде; нак не саме да нећемо нљуватн Крв, него Ееио га још н благосиљати аа то. Ур.