Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 35. ЗА 1887.

277

да врши духовничке дужеости, а међу оном тројицом што их је Мраша рукоположио има један, који живи с туђом, развенчаном женом. Такви Мраши подобајет свештеник.

Ћира. Је с' видио како се у „Н. Добу" љуте, што уредник „Стармалог", на толике личне насртаје неће ништа да им одговори. Ето, — веле — одговорио је И. Иванићу опширњејше, а нама ни беле. Спира. Ја мисдим да уредник »Стармадога" има право што тако чини. Јер И. И. је упао у велику погрешку, али зато није морао имату опзку намеру. И. И. јесте »зелен", ал за то не мора бити гуштер, И. И. се канда каје, па има и времена да се поправи, Али Нашедопце познаЈемо кроз и кроз и таким људима је најпаметнији одговор — презирање. Али пошто је данас божић, кад људи и диндушмане своје блажије суде, — то ћу ја данас и Нашедопцима једну блажију да рекнем. Крај све њихове пакости и покварености, добар је значак, што их презирање боли,

П и т а њ а која би у данашње преме г. владин кошсар могао ставити, а да им се ни мало не чудимо. Како је смела Матица Српска наградити драму ,,Пера Сегединац," кад је у запечаћеном писму стојало да је то дело написао панслависта Лаза Костић? ма иа плаче као жена нироносица. Сад сам сматрао за хришћанску дужност да га утешим поред свега тога што сам видео како шапуће па нас куне као жаба, за то почнем: „Како може, како, велим, може Венијамине један бристар младић у деветнајстом веку после рождества хри"стова, тако лудо се заљубити и из љубави плакати V Даље му нисам говорио ј^р је он отишао, али смо потнуно били уверени да те нам се он за то осветити. Овај догађај је учинио сад то, да су се Кузшан и Пулхерија тако зближили, да је већ имао посла и бледи месец, ноћна тишина, танани облаци, благи ветрић, жубор ноточића, вечерња румен и т. д. и т. д. јер је (сиромах) Кузман свако вече уздисао спрам месеца, разговарао се са цвећем, цвркутао са славујима (заурлавао са гаровима) — и то му је била као карактеристика. .Теднон речи сирита појезија је сад два пут толико страдавала од кузмановог песничког дара, као дотле. И њему је као и сваком заљубљеном, — турити пепео од цигаре место оне друге стране у уста, место физике понети у школу „љубав у браку", умочити перо у песак а мастилом посути свршену задаћу, у пљуваоницу метнути шешир а кроз прозор пљунити на каквог господина — било нешто са свим обично. * * * Једног дана дође Венијамин и каже да ми је рекао г. директор да напишем квиту и примим штипендију од 30 форината. Ја му нисам веровао, но кад сам то од њих

+. За што у новосадској српској гимназији не добијају професори сваке недеље по кутију бркомаза, већ носе бркове доле спуштене, противно државној идеји ?

+. Зашто секретар Матице Српске обично свлачи атилу, кад леже оиавати? Ту је скривена нека ноћна тајна ?

-К Зашто патронат гимназије српске није ишао да захвали г. Тапавици, кад је овај тужио професора Миловановог? — Аха, сад смо вас укебади.

-+-. За што су рачуни Матице Српске увек тако чисти и исправни, тако да им ни сама висока влада ни ниска депутација не може неправилност да докаже? — Зар то не изгледа очевидно као неки пркос!

-К За што директор новос. срп. гимназије радије пије б е ч к о пиво него пештанско? — ЈГеп патриотизам! красан пример ђацима!

+: За што позор. игра „каврга" није добила награду од Матице, кад сви знамо да је ауктор тога дела гласао на Мориц Пала? — Може ли се то још дуже трпети !

+. За што у гимназијској сали Свети Сава нема одежду црвену, белу, и зелеиу? — Не трпим никаква више чуо, одмах још то вече седнем па је напишем и метем у џеп. У ЈУ Т РУ одем до г. директора, извадин квиту па му је предам, а он је узме и почне читати. При читању ми јв изгледао врло чудноват. Час би се сиејао, ал' се силои задржава, час се опет намргоди да иислиш сад ће грои пући из њега. Напослетку кад је свршио, он ие тако чуднонато и готово речи созналително поче нерити и гледати, само што ме не пита јесам ли ја баш збиља луд, а ја саи опет, правду рећи, исто то хтео њега да питаи, Хиљаду мисли поче ми се врсти по глави. Мислио сам да је Венијамин наговорио и оне друге да не преваре, и нислио би ја још и свашта друго, ал' нисаи ииао каде да иного иислии јер ии је директор пружио квиту па вели : „Прочитај, бога ти, то још једаред што си написао!" Ја узмем, и кад сам почео читати мал' се нисаи скаменио. „Због сиромаштва без биљега, на украденон папиру и раскречении перетои писано." Признаница и рачун за штипендију коју још нисам ни примио. Доле потписани овим потврђује да је ту штипендију, коју још није примио, — примио, и у једно унапред полаже рачун љубопитљивом господину директору на што ће их потрошити, да га не би после потрзао. 1.) Ради потпомагања државе и индустрије — три киле „футошког" дувана . , . . ф. 6 — н.