Starmali

44 „СТАРМАЛИ" БР. 6. ЗА 1888.

§. Сад се лечница повово надају, да ће Фридрих III. оздравити. — Е онда ће се Бисмарк још већма разболети. Снег се т о п и. То је баш мио и иевин глас. Ал ми нисмо криви што нас и тако невин глас подсећа на т о п о в е.

+. У Бечу је забрањено у цркви држати мису пригодом јубилеја бискуиа Стросмајера, — јер веле, та прослава изгледа на политичну демонстрацију. (А та забрана опет изгледа на политичну вексацију.)

«. У Бугарској је нестала цела каса једне регименте. Кажу да ће се тај новац употребити да се олакша пут младоме Кобургу. (Али он би откасао и без те касе). ф. II Абердар је већ држао своје академичко предавање и то: „0 вољи и слободи." — 0 слободи ми знамо и без Абердара, а о својој доброј вољи уверио нас је још док није био академичар.

Шарени шљунци, Један „фрајтер" шетајући по Пешти оирави циј гару и не имајући ватре, случајно сусрете једног мајора који је своју »вержину* пушио, салутира и рече: „Господине мајору, молим понизно мало ватре." Овај га погледа од главе до пете па ће му онако горопадно рећи: А како се ти усуђујеш од мене ватре искати? На ово се фрајт окрете и рече: Та сто му мука, кад ми „шарже" један с' другим нећемо да држимо и да се слажемо, онда је то зло и наопако.

Ове године на светога Оаву узе кабаничар, брат Ш. сбоју малу Меланку за руку и рече својој жени: ја идем у цркву, па водим и Меланку, јер и тако још никад није била у цркви. Када се око подне кући вратили запитаће мати Меланку : Но, како ти се допада у цркви ? Па лепо, има много људи, а њи троје узели неке дугачке штапове па све по једном зеленом асталу сиграју лопте.

Иста Меланка запита једном своју матер: „мати јеси л' ти већ била рођена кад ти је мати умрла?

М". При изборима у Србији радикална је странка добила већину, и то тако огромну већину, да је влада при наименовању краљевих заступника могла комотно бити мало ширих груди. (Е ал шта ћемо кад су либерали гласали против зајма, који су сами као хитан предложили.)

□ . У Пожуну је изгубио на годину дана право на адвокацију адвокат Кутли. као за то, што је веле он крив, што су неки Словачки ђаци протерани из пожунске гимназије. Па кад је он крив, што су онда ђаци кажњени!

Ђука. Шта је, богати, поручио султан оном немачком Гобургу у Бугарској? Ја сам чуо, ал нисам добро запамтио. Шука. Поручио му је да је и л е*^->г а л а н. Ћука. А шта је то илегалан? Шука. Знаш, султан је тиме хтео да му опсује п легало, — ал опег није хтео то сасвим јасно да изрекне, него је мало замотао да изгледа финије. Ђука. Али Гобург ће то ваљда ипак разумети. Шука. Не знам. Можда ће се неко време и чинити као да не разуме. Ђука. Па шта ће онда бити ? Шука. Онда ће морати ко доћи да му то растумачи. Мојој баби је нешто пасирало што не пасира сваком, када је ових светаца барила слано месо, па кад је већ готово било, донесе на стол и рече : ево ово је готово, има још један део у лонцу тај никако да одмекне. Кад смо већ ручали, моја мати изађе да онај део извади мислећи да се већ и прекувао, а оно има шта видити, у лонцу — чокот.

0 новој години у селу У. седили су и пили у једној гостионици, један трговац, касир, и један дебељко. Кад су се већ прилично поднапили рећи ће трговац: браћо, хајд мало да се по селу прођемо, па можемо мало баш и до нашег Чика Мишке да одемо. Па хајде рекоше ова двојица бар да нам опет што лепо приповеда, јер он је тога пун натучен. Хо мај што је тај Чика Мишка учен и паметан, нема му у читавој У. равна, примети касир. А на то ће дебељко рећи (и не мислећи како ће то да испадне). „Да сам ја на његовом месту ја би иааунио кола, као онај сеоски нераст.

Јесили ти. сине, чешће на кућу мислио ? запита отац свог сина. који је из сомборске школе кући дошао: „Сваког првог" — одговори син.

Мала Вида захтевала је при ручку вина, па да не би то брат јој Тоша разумео. то поче сричући да иште: „Ма-ти дај-ми в-и-н-а." а Тоша ће рећи: А ја знам шта Вида оће, Вида оће смокве.