Starmali

68 „СТАРМАЛИ" БР. 9. 8А 1888. ^.^«^5ф«<?в<?б©Ф©«ф9^^в«^©в«в©б««©©©д<?б«в©««®&б&в«веФб«««®^

□ • Долама је богато маџарско одеж>. Али од велике воде ипак боље чувају долме него доламе.

Д. Бизмарк се дури и хтео би да се моли. Ако га не усхтеду модпти, „Стармали" му препоручује Молов сајдлицпулфер.

Стева Поповић Вацки коново је вацират. Јер на велико чудо, он није примио службу у уредништву „Срп. Дневника".

Ђука. Кажи ти мени, били за^ ђ^шЈ)и\ иста бил0 Р ата > кад Принц БаЏџЖ^Џ ШШ кШ темберг узео ћерку немачког цара. Ш У Шука. Е богме врло би лако у. 0Н Д а могло доћи до рата. Јер тога чешће бива у брачноме животу.

Мајоторија козе пасе ! По једној ансгдоти. Чика Паја волео је, вино, пиво, шому, а да ви'те, волео је, многу младу мому ; ал' дража му од тог била „супружнија" Ана, ал' дражија поврх свега : лулица дувана! . ■ . Иа већ к'о што векад бива у жзнскоме свету, Ана беше дин -душманка дувану проклету, дан у дан је пала која прекорна и груба, али чика опет никад лулицу из зуба ! . . . Место дуре — без штехера, у сумрачку, гле'те бруку, ја загрлих — чича Луку, њезинога оца стара , наше куће господара! ... . Увидивши моју сметњу , и не слушав грдњу, претњу , хтедох и ја дигнут дреку, и правију тобож неку, истериват' с тога чуда; ал' судбина моја худа, могла би ме казнит' горе .... А и асена моја мила, кад би само нешто снила, да њен мужић овде стоји , па планове неке кроји , а публика жељно чека, ето не мож' да дочека , да јој даље декламирам , да се даље не бламирам. Па кад сам већ овде стао, продужићу говор мој , макар да ме поп'о зној! Послух молим!....

Дотужа му, истина је, прекор миле Ане, али за то зар он да се дувана окане ?! Та пре би вам оставио, и вино и шому, него што би напустио дувана „арому" ! Него опет: Ана гунђа сваког божјег дана, већ је чудо, да јој језик не допадне рана. . . . Чика Паја пуши, пуши, па се дуго мисли, у једаред скочи горе, на нешто се смисли! Од то доба никад Па а не пуши пред Аном, неће, вели, да је једи, с проклетим дуваном. Али Ана види добро, да он негтто крије, а реците која жена љубопитна није ?! Паја саде уиек седи сам у својој соби, Ана већ му ено скоро оба ува проби: „шта већ радиш увек тамо баш би рада знати ? Зар се мораш та од жене своје забрављати ?!" Једног дана није Паја дуго дош'о кући, Апа мисли да од једа мора просто пући, јер од собе од његове нигди кључа нема, а згода би сада била, да му собу — сарема. Превртала џепове му од других капута, мислила је, да и кључић може да залута. И гле! Збиља! Собни кључ је, у капуту био. Аој Пајо! зашт' га болан ниси боље скрио ?! Полетела Ана соби, отворила врата, што су тако дуго била пред њом забрављата; погледала десно лево: све у своме реду! нишга пема необичног на њезину беду. (Намешта се, кашље, кија, брише се, иа оает са дубоким иоклоном чита из харгије). Даклем!. . . Декламација !! . . . „Камени стубови !" (накашљује се ) „Међ' стенама тврдим". . . (једном из иублике) — Допустите, драги прико ! Нема те ли штехер ваљда ? Овако ће тешко ићи, јер ми очи много пате! . . . (додаду му какве велике наочаре). Нису фине, али нека, пробаћемо како иде! . . . Аха! аха! . . . Дакле чујмо! (оиет као у иочетку). „Камени стубови!" „Међ' стенама тврдим" .... — — Бил' се могла више дићи ова лампа? Ил' још боље, предржите когод свећу! Ситна слова тешко читам. . . (један уиали свеЛу и уз њега ,цржи). Фала! фала! У име Бога! „Међ' стенама" ал' за Бога,,