Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 16. ЗА 1888. 125

Рука дрхта, крчаг доле, Оде на две на три поле." Ова је строфа до зла бога прозаичка, а емисао јој је накарађеи. Види се да Бранко није читао „Малу Појетику" дра Ст. Павловића. — „Скочих млада, њему стигох" еасвим је противно иашем народвом духу и моралу. Од куда да млада девојка скаче и стиже момку ? А где је стид Српкпње. Ову песму треба упоредити са оном народвом, где Милица вели: „нисам вила да збијам облаке, већ девојка да гледам преда се" — и свако ће увидети да Бранкова песма не вреди ви по луле дувана. „Дигох крчаг. руку дигох," та то је плеоназмус. Кад је већ дигла крчаг, разуме се да је и руку дигла. Али тако је кад се не чита „Мала појетика" (кошта комад 1 фор. и може се добити код писца), — а да је читао звао би да се крчаг и не диже ногом, него руком. „Рука дрхта — то је еасвим веприЈзодно. Од куда ће у младе, здраве девојке рука дрхтити ? ! Ваљда ее није ваљуштила ракпје?! Па хајд' да је изјутра било, могло би се то и помислити, али ова изреком вели : „Кад сам синоћ овде била", дакле је било вече. Па овда узмите ову логику : „Оде на две па три поле". По математици, у коју Бранко ваљда пикад није ни завирио, евака ствар има само две поле, — па од Еуда је онда крчаг отишао на три поле. Сигурно се песникова логика одшетала у тај мах у Триполис. — Оно, до душе, има сукања од три и од четир поле, али овде је реч о крчагу, Управо не би смео казати ни то да је крчаг отишао на две поле, јер о крчаговим полама нема ништа у Вуковом речнику, „Још од њега леже црени, Али де је онај лепи ? Кад би сада опет дош'о Ма и овај други прош'о ! ? Види се да назови песник Бранко не зва ни српског језика, и треба да га учи из „Мале појетике" (цена 1 фор, а добива се у писца). Он вели: „црепи", а треба рећи „црепови" ; па онда код крчага не кажу се ни црепови него ђинђуље, — а цреп је на крову, као н. пр. на Павловићевој кући у дунавској улици. Ко не верује, нека иде у < редац, па нека пита др. С. М., па ће видети да имаи право. А какав је човек тај Бранко ? — недостојан да се с њиме бавимо. Код толиких песама па ни једну није написао у славу Анђелићу, па такав човек још да се зове песник српски! Међу тим ми ово и нисмо написали да се Бранко поправи, већ да му избијемо гусле из шака. Но ако ее Бранко усуди још коју песму напиеати онда ће тек да ваграбуси, — јер критика је већ написана, само се чека која нова песма. Каврга.*) *) Ми смо хтели да овај чданак не примимо у „Стармали" и нримисмо га само за то, да нв увредимо свога пошт. дописника, који нам је и до сада више нрилога слао. Међу тим, ако уредник овога листа мисли да Ке пакосном критичару свом најбоље са Кутањем одговорити, за то не мора другима кратити, кац им се прохте да т«га делију кроз тибе пропусте. Уредништво.

Ш т а ? Г) Шта, — и од менека Песма с' иште овде ! Ма за бога, људи, Зар вам мало воде!? Што ми/пеема кратка, То је општа срећа, Иначе би могла бити Поплава још већа. 3. Ј Ј. *) О%0 је било намењено Алманаху „Добро Срце", али се онамо закаснило.

Да ли је ■Да ли је г. Ил Руварац прочитао што му пише у Бранику Дијете Грујица ? - Ако је по сто пута губио стрпења, онда бар зва како је нама, кад од учених људи морамо да читамо нагваждања. А ако се слатко васмејао, — хура, онда је излечен. То је заиста био оригиналан лек, таман према болести. Ми се још једнако мучимо са нагађањем, ко то може бити то Дијете Грујица. Ко је да је, ми му честитамо на ремек делу, и тога Грујицу волели би кад би могли привући у „Стармали." Ур. Старм.

„Из мог конверзационог речника." Девер. —То је онај, што води на венчање или на, двобој. (У оба случаја може дотични зло проћи.) Дијоген. — Био је солидан човек, али опет није могао да буде без б у р е т а. Злато. — „Није све злато што се сија" н. пр. ћелава глава није злато. ЈеСТИ. — То је глагол, јер означује неку радњу, од које ни наши калуђери небегају. Мегдан. — Мора да је у старо време био некакав новац, јер као што се сада деле крајцаре, тако су се негда д е л и л и м е г д а н и. Мак. — Средство за спавање, па зато је и Мак Махон (са својом војском) учинио да многи вечито спавају. Мода. — Тако се зове онај зидарски алат којим се к у ћ е р у ш е. Оженити се. — У народним песмама се каже: „Без невоље градити невољу". Пиштољ. — То је онај сапун, којим многи увређени господичић пере своју окаљану част. Предика. — Има доста добрих предикатора али што поп М. предикује, то је нечувено. Статистика. — То је она наука која нас учи колико би могли дати на поплављене у Бачкој кад неби смо морали пити шампањера, и јести сладоледа. Свечари. — То је онај дан, кад су сутра дан сеоски учитељи мамурни. Утија. — У т и ј а је српска реч, али је наше