Starmali

138 „СТАРМАЈШ" БР. 18 ЗА 1888.

Политични преглед. Мислим да нема ни политичне ни каноничне сметње, да и ја бацим поглед на свадбу краља Милапа и краљице Наталије. На с в а д б у велим, јер су се заиста свадили, — само је чудновато што њих свадба ево хоће да растави, док друге обичне људе свадба иа против спаја и везује једно за друго. Краљу Милану није доста да буде распуштеник у дојакошњем смислу те красне речи, он хоће силом („Сила бога не моли", и т. д.), баш с и л о м да му се тај занат освешта и да му и црква ту диплому изда. Само што он неће да му суди конз-историј а, као што уопште не мари да му суди историја. Он хоће да му ствар решава синод, и за то пре свега рече: сине оди! А син кад не хтеде доћи добровољно, он дође зловољно. Не мари краљ ви то, што ће син навући на себе син-одиј ум народа, та краљ вреди више него народ, јер н. пр. после смрти књаза Михаила варода је било у свакој вароши р селу, а владаоца су једва обрели тамо негде у париској кафани. А то је био Милан Обреновић четврти (IV.) Само што сад нема Обреновићке четврте*), и тако можемо слободно и без увреде рећи да краљу Милану четврта фали. Кр. Милан је мислио: што ће краљица да долази из Визбадна у Београд. Визбаден и Београд то је свеједно, — Визбаден је у Насави (Каззаи), а и Београд је на Сави. Но од те мисли требао би он да се опере, или бар лека ради да пије какву минералну воду. Кад би мене запитао, каква би вода била за њега, ја бих му рекао: „Ваше Величанствб: Сел' тес'! (беКегз). Па ако би ме послушао, то би заиста био лек. *) Може бити и тога ако се још дваред развенча Слагач. ШШ жж шж&ж. Болете ли ви оира? (Истинити догађај.) (Свршетак.) Ха, гле! Прија Сокину Дафину, добро кад сам се сетила настави мати, она је јединица а биће и тала. Но то већ не марим. Е па иди у име божкје, ту ти није нико нуждан, познајете се. Дајте ми најпре да „фруштукуЈем" рече Паја, понда шта да бог. Мати донесе у шернењи (тако за једну литру) млека, а Паја још надроби за сексер жемичака, те док си длан о длан ударио, а он готов, пољуби оца и матер у руку, па хајд управо Дафини. Кад је био до медведа (бирташа) доспео — сврне унутра и заиште чашу нива. Једну по јздну, па намири петнајест, да, забога, није то ни шала, први пут у животу чини тај корак! треба ту имати и куражи, а ко ће му дати бољу кураж од — нића. Кад је и петнајсту смирио, устане и оде куд је наумио а путем све се мисли шта ће, како ће започети. Дође већ и до авлијски врата, уђе већ и у гонг а ноге све клецају под њим ; срце се устумарало по грудима ко шаров по млечари, , а искочи на поље, и већ се покајао што је

Него ја сам себе више пута чешао за увом и питао сам сам себе да нико не чује: За што кр. Милан хоће да се развенча? Знам, до душе, да многи људи кад остану без жене онда им се срећа насмеши (да их утеши); тако н. пр. прота Бранковић постао је владиком. Па сад чисто мислим, можда и кр. Милан с тога хоће да остане без жене, да би се могао повући у самоћу; можда хоће по примеру некадањих срп. владалаца, Немање и др. да оде у манастир да се покалуђери и онда би, као што је Стеван Немања добио име св. Симеун, могао кр. Милан (чпје се име почиње са М.) постати св. Мраша, Интересантно је, што кр. Милана у најразличнијим приликама увев подједнака песма прати. Кад се венчавао појало се у цркви „Исајије ликуј!" а сад, кад се развенчава, сад се опет у „Пест. Лојду* пева: „Израј иле л икуј!" А како се митрополит Теодоеије према томе п<»наша? Он се крва Узео је траву разводник, те чупкајући листиће вели: хоћу, нећу; хоћу, нећу... А међу тим чује се из Србије бачванска песма (сигурно је пева кр. Милан, јер у Србији другима није до певања): „Ајајб, ала би се жевио!* Но кад генерал Протић ради проти краљице, онда би требало да бар генерал Зах ради за краљицу. Што се тиче других политичних догађаја у свету најважније је, што новине сад доказују, да цар Фридрих III. није умрБО, него су га доктори лечили. Е ал је болест под њиховим лечењем напредовала као рак. Сад се доктори свађају као новосадоче пиљарице и хоће обраницама да се потуку. Мекенци ће сад да се лати обране. Него његов је бостан канда већ обран, Даклем изиђе наредба, по којој нека наша ме ста добивају ново лепо маџарско име; тако Овча дошао. И псето већ залаја на њега, а он куц! куц! у врата. „Херајн" зачу се из собе. Слуга сам понизан! Како сте госпођице ? 0, мило ми је на обашка, одговори удавача, и спусти „Вражије Доба," лист на који јој се отац пренумерирао поред себе на канабе. Паја дограби лист, преврне га и одуд и одунд па рече: а што то ђубре читате! та ово је лист добар, затим тури руку у џеп, извуче „Српски народ" од године 1881-ве од 27-ог Ма]а. бр: 33. Ја се баш слабо занимам са новинама одговори Дафина. Да видите и ја. Најрадије читам књигу : „Отмен свет." А ја „Саповник" и „Трепетник." Удавача се задубила у „Туркос" па како је окренула последњу страну — зауставише јој се очи на једној „анонси" па кад је на нешто наишла чисто неверује очима да се и тако што штампати може, протре још једаред очи па чита наново, тако је, никако другчије већ како је први пут прочитала. Чини се и невешта као да изванредност и нестоји онде, преврне другу страну, па чита, а Паја се мисли шта ће и како ће почети. Наједаред скупи све силе, накашље се, пљуне на патос да би омању жабу покријо да се и не макне, па одиоче: