Starmali

140 „СТАРМАЛИ" БР. 18. ЗА 1888.

кр. Милана. И њој није жао што се растаје с њиме, колико стрепи да он може сад наћи другу Ми л к у.

=0ј. Што сад цела Еврона испира уста српским неприликама, то се не може урезати у рабош кр. Милана; јер његов је рабош и пре тога био пун.

+• На тај најновији скандал све су поштене женске разјарене. Али варавно има и таких лепотица, које се у себи радују: „Аха, сад ће нам Београд заиста бити „ слободно иристаниште."

М. Кад су растављали кукавног престолонасљедника од расцвељене матере, он је лупио ногом и рекао: Никад више у Немачку! (Шта лн ће, боже, рећи сриски народ, кад и он једном дорасте да може лупити ногом ?).

Д. Пештанске новине наравно да вичу: Хура! — На сва уста вичу: Хура! Хура! Даклем није чудо ако кр. Милан већ снива о Хуријама.

Несретна мајка дала је своме сину бележницу са црвеним корицама да у њу бележи све што буде код оца видео. Те корице нису морале бити црвене, — јер оне би већ и саме поцрвениле.

Само се чудим што се кр. Милан боји да га не отрују. Та Срби никад нису били отровници, — ма да су били често тровани.

Буна. Даоем „Н. Доба" јавља да се смиловало на своју публичицу, па ће од сада излазити само једаред на недељу. Шука. Даклем у томе погледу обистинила се пословица, која вели: теће вода куд је текла. Ђука. Не разумем те. Шука. Па за бога то је лако разумети. „Н. Доба" потекло је из развалина негдашњег Јашиног „Недељног листа", па ево сад је цурило дотле, док није и само постало недељни лист.

И с т и н а. Истину тражит — лака је ствар. Истину иознат' — ту треба дар. Истину зборит ' смео је збор. Истину аримит' — е ту је чвор. (С немачког.)

Из наше торбице. У Србији је био негда обичај да се при састанку питало „Па како сте ?" — а кад се на то одговори: „Добро онда дође друго питање: „1Та како оно још?* — Покојни чика Ника није бегенисао тај обичај, али и умео је да му доскочи. — Он јуначки дочека прво питање: , Па како сте?" и као из торбе истресе одговор: „Хвала богу добро, — а добро и оно још". — Тим је начином многе одучио од тога дангубног празнословија. (Да је сад жив чика Ника, не би правио те вицеве, — сад се то више у Србији не пита. јер свако зна како је и како је оно још).

Ц а х е р л. И Цахерл ево умре. Жалити га ваља махом. За живота ј' прах продав'о,Па сад поста и сам прахом. Бог нека му душу просги! Ал шта вајди тужно лице ? . . Од сад ће нас, ка' и до сад, Гристи буве и стенице. Д.

Најновија гладилица. Немојте мислити да је реч о оним новим гладилицама, што су их продавали на пештанској изложби, о које можеш за тили час наоштрити и најтупљу кебу и то са свим на суво, не само без водира, него не мораш чак ни да пљунеш на њу. Те су гладилице доста грубе а сад већ и застареле. У новије доба пронађене су много финије и ено се препоручују у 84. бр. „Српског Дневника" где стоји од речи до речи овако: „Међу тим чланак „обзоров" сведочи и то да је миш, о кога је орган тако званих неодвисњака хтео да изоштри досетљивост своју" и т. д. Ко то прочита биће му јасно, откуда је чланкописац Дневников (баш као да је Бекић) тако досетљив. И не био поред таке гладилице!*) Вркец.

0 п к л а д а. Снаш' Фема је жена благоглагољива и њен јој је мјж више пута рекао: Ти би, жено, умр^ла, кад би морала један читав сат ћутати. Ономад досети се нечему снаш Фема, па рече своме мужу: Хоћеш да се опкладимо за 5 фор., да ћу ја три дана и три ноћи без прекида ћутати! Муж драговољно пристаде на опкладу па мету 5 ф. на стол, и уверен да његова жена ни један сат не може ћутати а камоли три дана, рече жени: па гилт! Снаш Фема зграби новац спусти га у џеп говорећи: „Ахаха, да красну ли ћу мараму купити за ту петицу". *) А треба ли, бога вам за ту гладилицу водир или је доста само пљунути на њу, Слагач.