Starmali

"У Новоие Оа<дзг ±0. августа 1333.

„СтармалЕ" излази трипут иесечно. Годишња дена 4 ф .— погодишња 2 ф . — на 3 меседа 1 ф. За Србију и друге крајевв: 10 — 5, — 2 1 /, динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Зжај-Јован Јоважовик; Издаје штамиарија А. ИајевиЕа у Новом Саду руЕОНИСИ се шиљу уреднику (1)г. Ј. Јоуапогјс, \\'1еп Негпа1вег Сгиг(е1б <га8ве, ,\'г. !(.) — Иретплага и све што се тиче администрадијв шиљв се штампарији А. ПајевиЕа у Нов. Саду, из Србије књижари ВаложиКа Београд и Ниш. — За огдасе плаЕа се 6 новч. од реда.

Крупно

Орбији,

мељу у Крупно мељу у Србији; Несретна се плете жица; Крупно мељу; — у послу је, Гарашана воденица. Далеко се млева чује; Таласи се мутви пене; Крупно мељу; — крупне ствари Ту бивају самлевене. (За цимер би воденици, Могли метнут' страну змију) Кад самељу, место у џак, Они мећу у — пензију. Крупно мељу већ одавна, Зар хоћете јошт и више; Питајте их што с Михајлом , Главом цркве учинише? А у војсци Хорватовић Беше глава, беше сила. Па и њега пензонашка Воденица дохватила. Крупно мељу у Србији; Крупно мељу а по реду. Не питајте кад већ знате . . . — Краљица је у изгледу. Далеко се млева чује, Таласи се мутни пене; Нек је крупно! Не пита се , Јесу л' људи то, ил' жене.

бедна суза, Краљичина помоћ зове, А краљ Милан радује се, Ко то дође под точкове. Под млевом се круна дроби, Ситна круна женског соја; Ал' краљ Милан к'о да мисли; Шта ме стало? Није моја! Крупно мељу у Србији , К'о да не мож 1 друкче бити, И не мисле да ће с' народ На ту млеву научити. Па кад сврше овај пос о, Од кога се грози стење, Смете л' питат: шта ће бити? Ко ће онда под камење? Крупно мељу, само крупно; А по реду, грозном реду; Не стане ли воденица, Ја знам ко је у изгледу.

+

Појштични преглед,

Даклем В. Бранковић (оно В. значи владика, а не Вук) заповеда својим свештеницима, да изводе из протокола од сада пишу латиницом, а то је тако исто природно, као кад би бискуп Штросмајер запопедио жупницима у својој дијецези, да се с влашћу и између себе дописују од сада ћирилицом. Наши врсни богослови, што у најновије доба почеше жестоко полемисати о томе, да ли и колико има у години прекобројних, дакле издипших, недеља т