Starmali

ИГ 1Е31оЕ02)л:е Саду ±0. озстгобра- 1©©3.

„Стари&лЕ" излази трипут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајевс: 10 — а, — 2 1 /, динара или Франка. — Власник и одгов ортн ""у р едпик Змај-Јован Јовановић; Издаје штамаарија А. ПајевиКа у Новом Саду рувопнси се шкљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапоујс, јгп Негпа1*ег виг(е181га88е, \г. 9.) — Претпдата и све што се тиче администрација ашље се штампарији А, ЕајевиНа у Нов. Саду, из Србије каижари БаложиЕа Београд и Ниш. — За огласе плаћа се 6 новч. од реда.

ТЕ/1ЕГРАМИ, СА СВИЈУ СТРАНА СРПСЕИХ. Молимо, јавите брзо кад се почиње четврта четврт претплатницнма „Стармаловим", — да се не би закаснили са претплатом. Ап^жог! ТзегаћИ. ОДГОВОР НА СВЕ СТРАНЕ. Почиње се баш сад, овај час, са изласком овог броја. Јавите, то молимо, и другима, који су заборавили да питају. По други пут< , , По други пут избор проте, Са расдепним апаратом, Не би ли се раздвојио Брат са братом. Сада знамо ко неслогу Сиком тражи, Коме ј' мио пос'о.кле г ги, Пос'о вражи. Знамо ко у здраву ногу Воли киван трн забости (И то својски, подубоко, Чак до кости). Сада знамо чија ј' рука Квару вична, Ал већина ипак оста Непомична. Само дванајст сецедеита Реву видно, То, до душе, није много (Ал је стидно). Победа се тим не квари, Тим не пречи — —

„Л*ад еећ нисам више мог'о (А то ми је врло жао) Ал ииак сам- српску слогу Барем мало рашчачкао." Т ! 1" А јадна му така елава, Тако дело! А јадан му таки образ, Тако чело!! један Новосађанин.

Ал из „светих' Ове речи:

уста чујем

Кад се ономад у Бечу кр, Милан зажелио своје кућице, своје сло-бодице, и кад је већ сео у каруца да се одвезе на жељезницу, сети се он да је још негато заборавио, — заустави се и сврне к посластичару Дембелу, Демелу (како ли се зове) да напуни пуне џепове покераја, да тиме у Београду послужи своје верне, т. ј. ако још кога верног нађе. — ђаволани су ти бечки новинари, те су и тај Миланов скок као нешто врло важно прибележпли, те смо тако и ми дознали и томе се обрадовали. То је, додуше мало чудно да кр. Милан на посластице заборави, ал ипак је лепо што се и у последњем часу на њих сетио. Ми сад можемо пагађати шта је коме купио. Купио је за цело какве лепе мушкацоне за какве још лепше женскацоне. Купио је пуну штаницлу брусцелтла, за своје карташке другове, који ће таки хтети да се играју пунишака па није у реду да им дође празних П1 а к а. Купио је једну велику пишингерторту за оне, који још и данас пишу по новинама како њему годи.