Starmali

46 „СТАРМАЛИ" БР. 6. ЗА 1889.

Циганске досетке и лагарије. Нрибрао их Љ. Л—ћ. У. коло. И од срамоте би умро. Одредише, да на лруму обеее неког Циганина лупежа. Цига је чуо, да се осуђеницима на смрт испуњава последња жеља, ако се само може испунити. 11а у нади, да се и његова молба не ће одбадити, са великом понизношћу замоли : — Милостиви господине солгабирове, љубим руке и ноге, немој учинити са мном ту грдобу, да ме лицем обесе према путу, јер богме бих и од срамоте морао умрети. Није то мачији скок — одавде у ЧеревиЋ. У бачком неком месту пошље газда Цигу у крчму да му донесе литру черевићког вина. Цига оде, али прође већ пуна три дана, а он се још никако не враћа. Једва четвртог дана дође Цига сав уморан и ломан. Место са сажаљевањем, газда га дочека највећом грдњом, куда се у стаман толико скитао ? Цига већ изгубзо стрпљење, па ће у једном једовито рећи: — А зар ти мислиш, да је то мачији скок одавде у — Черевић. Не Ће у кудељу. Допао се једном газди Цигин коњ на вашару, но бојећи се преваре циганске, запитаће Цигу: — Еј, куме, шта фали том твом коњу ? — Не фали њему, куме, ништа, само ни за живу главу не ће да иде у кудељу — одговори Цига. — У толико ћу мање глобарине платити за потрицу — помисли газда у себи, и купи коња од Циге. Но кад га хтеде ухватити у кола, никако није ишло, јер коњ ни по што не хтеде ући у кудељу (у ам.) Препеличје гнездо. — Да ли знаш још што ? — заиита свећеник Цигу при исповести, пошто је овај већ изређао своје грехе : После мале почивке одговори Цига : — Ја бих ти казао, али се бојим да ћеш ме издати. — Како бих те издао ! — одговори свећеник. Само ти кажи а не бој се да ћу ја коме казати. — Знам и где има једно нрепеличје гнездо са пет препелчића — рече Цига шапћући. Прве недеље после тога држао је поп у цркви придику, како треба верни боље да пазе, шта ће исповедити пре причешћа, а не да уметају у то, и како знају за неко препеличије гнездо. У цркви је био и Цига, па кад је чуо, да је попа споменуо и припеличије гнездо, узвикауће између људи : — А, сад сам се ја теби, попо исповедио, иа више никад. Казао си да не ћеш ником одати моју тајну, а ево си сад пред свима казао. Него идем ја одмах да склоним оно гнездо јер би ти још и то могао урадити, да ти спискаш за душу препелчићима; Ускршња придика. 0 ускрсу била мала Циганија у цркви. па су чули од попа, како су мучили Чивути Исуса Христа на велики петак. Кад су дошли кући запитаће их дада :

— Но, шта сте научили тамо ? — Ето то, да су Чивути немилостиво раепели Христа. — А јесте ли ви видили то ? — запитаће опет дада. — Нисмо. — Па онда језик за зубе — био је мудар савет очин — јер ако чује солгабиров, научиће он вас тако што брбљати о Чивутима. што нисте видели. Кад ће само манути жену ? Венчао со један млад цигански пар. Свећеник ће при венчању, пошто је питао младенце имају ли вољу да се узму, нису ли натерани и т. д. запитати младожењу: — Никад не ћеш оставити своју жену је ли ? — Само кад идем да свирам — био је одговор. Опклада. Требало Циги меса за сватове, па се опклади са пастиром о две овце, да ће он дуже издржати на леду у рибарској мрежи, него пастир у бунди. Легпу оба опклађача на лед, и наскоро већ осети пастир, да лед није постеља. — Зар ти није зима ? — запита Цигу. — Каква зима ? одговори овај, и за тим на очиглед пастиру промоли један прст кроз мрежу, но брзо га увуче унутра, рекав : — јух, ала је зима на пољу. Пастир, кад је ово видео и чуо, помисли, да се Циганин можда и зноји у мрежи, те сав дрхчући од хладаоће рече Циги да он већ не може више издржати, и тако Цига добије опкладу и лепо угости своје рођаке овчијим месом.

И 3 Г 0 В 0 р. Стари попа Паја карао је једпом пијаницу Мату : Ти си ми се, синко, одао ђаволском, грешноме занату! Реци само, кол'ко, имз томе доба те се вид'ли нисмо" ?... „„С тим рачуном, попо," а — вели хула Мата, »„брзо готови смо Кад се родих, онда, д о н е ш е ме к теби, нејака и мала: За тим д о ђ о х, кад ми моја вајна Пела, памет излагала ; А трећи пут нек ме и опет д о н е с у, до твог светог храма, Кад на срце падне маглуштипа тешка, и самртна тама."" Др. Казбулбуц.