Starmali

70 „СТАРМАЛИ" БР. 9. ЗА 1889.

па је нагло подиже до себе, а парип му ено струже, . . гребе! . . Пупо снужа,ен Резин муж заоста, који ето сад удовцем поста . . . Гледа тамо за Татар-витезом, који оде са његовом Резом . . . Сад уздану, тешко, из дубине: „јадни татарине!!!" Др. Казбулбуц. Насели с вицем. Један реф. свештеник који је сирома био и због тога био је најчешћи гост у манастиру. После ручка обично би се с њиме шалили и он би их све насађивао. — Оде он једном у Беч на двор. Једно јутро стајали су на крају ходника и разговарали су се. Један од њих спази истога свештеника. и рече: ево иде гост овамо, ајде да се нашалимо мало с' њиме. Тако и учине. Чим је дошао до њих, први му рече: — Добро јутро оче Адаме! А други: Добро јутро оче Ноје ! А трећи : Добро јутро оче Авраме ! Да бог да! — одговори им поп. Него патери моји, ви сте у забуни, јер ја ниги сам Адам, нити Ноје, нити Аврам него Ижаул, који тражи три изгубљена магарда, свога оца. И гле нашао сам их! — одговори, показујући на сву тројицу. Ј. Воцин-Мањин. Не може „ниже". Код мајстор ГСосте цииелара, има једно шегрче, које мора бити да спада у род они извикани и далеко познати „Зс1шз1,ег1)иђ'а" бечко-пештанско-берлинских и иних" великих вароши ! . . . Не верујем, да би се и један великоварошки „Зсћиз^егћић" могао новући клипка са овим обешењаковићем, што се „хунцутарије" и „вицева" тиче . . . Тај не учи само ципеларски занат код мајстор Косте, него канда хоће, да му баш преотме и занат „вицловања," који је мајстор Коста збиља из темеља проучио! . . . Ономад ми донесе овај деран неколико нари ципела на „нробу". — Изабрах једне, и упитах за цену. — „Свдам " вели мала хуља. „„Каквих седам ?"" новиках ја, ■— „„тау Бечу могу добити за пет."" Он се само насмеја. — „А пут тамо и натраг?" вели „„Даћу ти шест, то је доста, и ти мораш ниже спустити, ако хоћеш да пазаримо."" „На моју шегртску чест не могу Џиже. Ето видите и сами" - - рече мали угурсуз, и — -4 спусти цопелема иашос / 1 .. . . Насмејах се, и платих хули малој онако како је он хтео, али му рекох, да ћу га тужити, мајстору, што се са муштеријама не уме да погађа. „Изволите", — рече он при нолазу, — „али слабо ће те се ухаснити, јер мој мајстор није ни мало од мене утекао ; шта више ја сам од њега већ дваиут џтекао, али ме ђаво онет натраг довуче!"

Завитла оним ципелама око главе, салутира левом рухом, па окрену се на нети, и са једним враголанским : „кошамадрине и — оде звиждукајући сокаком. — Лрави великоварошки „гиустерауб". . . Др. Казбулбуц. Шарени Шљунци, За „Стармали" пише и ирикунља 3-ко у Вршцу. Када се у Вршцу представљао комад „Буњевка" рећи ће после претставе једна госпа свом мужу: „Но кад би ја овај комад јошт једаред гледала, ја би умрла од смеја." Па добро у петак по ново дају тај комад, а ја ћу се пожурити да на време карте извадим само ти да одржиш реч. * Чудновато је то да се неда замислити, рећи ће ово дана наш врло познат шаљивчина Андреја Гигић с1е Муриш. — Од Вршца до Панчева су шест сати, од Панчева до Вршца такођер шест сати, од Ускрса до Духова су шест недеља, а од Духова до Ускрса је хој, хој, млого више. Каквога сте ви занимања запитаће неко неког, Ја сам фабрикант сирћета. Ох! и то вам је кисела заслуга. * 0, што мој брат добар слух има, то је за ириповест, тај ће вам чак у трећој соби чути када се сипа вино из једног суда у други, шта више може вам рећи дал је бело, ил црно вино. * Бирташице! одкуд ова бубица овде у супи ? То вас немогу служити, да л' је умилила, или је улетела. На овдашњој иијаци састаше се неколико момака избиштана са својим окружним лекаром ; но шта је момци, шта радите, да л' се спремате за заветину вашу. Спремамо се, господине, изволите нам и ви доћи, а ми ћемо се већ побринути да и ви што заслужите том приликом. * Брић Совра дош'о у апатеку па иште „фластера," апатекар га запита : На што фластер ? Та не питајте на што, сутра је код нас заветива, па нека се нађе у приправности. Учитељ запита једног ђака, сина крчмарева : кажи ти мени, Славко, кад би ја на пример дошао у крчму код твог оца, па би попијо по литре вина, то су 12 новч. појео би 2 земичке 4 новч., па онда ми се прокте јошт једна чаша вина 7 новч. — колико би свега новаца морао твом оцу дати ? ђак : 0 господине, та аашто толиког рачунања, изволите ви само доћи, мој отац иеће од вас ништа захтевати. * Ја не могу на тебе да се начудим ћиро, да ти увек при лепом времену кишобран носиш? ћира: 0, Стево та кад киша пада мој га отац носи, те зато ја не добијем онда прилике. * Једна влахиња има болесну ћерку, која се ово дана зажелела јагода, а мајка ће на то рећи: 0, боже, не дај јој умрети бар док не досну јагоде.