Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 9 ЗА 1889. 69 >есод ^ у« /МЧЧЧЧ А

дочека га још на врати, супружница млада . . . Па му неда ви у собу . . . све га нешто пита . . . (А ко оно с друге стране, макну „исиод жпта в ? .'..) Кобургу се приближав'о, имен-дан му светли, али пре но огласише ову зору, — петли, одмаче се кнез Бугарски, на у Пловдив хита .... није бег'о, само оч'о, 'нако „ асиод жига!" Иреглела ли касу неку, а у њој ни наре, Старешина мршти чело, а нос оштро таре. Де је касир V . . Што га нема ? . . љутит сада пита Он је мало у „шнадиру", 'нако „ исаод жпти Др. Казбулбуц. Досетљив латов, У Селу Стап . . . у Бачкој, био је један латов, по имену Максим, даклем, дали су му једаред једног роба, да иа сеоске куће у варош одпрати и вармеђи га преда ; исти му роб случајно побеже, и није га мого да стигне ; шта ће сад сирома Максим, не остаје му ништа друго, нег оде натраг у сеоску кућу, и рече госн. бирову : дајте ми господиве лругог роба да пратим, тај ми је већ утеко. В. Т. Сомборац. Досетке, наивности и др, из дечијег света, Ил је то махна у оргааима говорним, ил је зла навика, ил је неко ачење, еле доста тога, наша Милица многе речи тако изврне, да се једва сетимо шта је хтела рећи. Једаред, кад се са матером својом вратила из винограда, где су нробавили неколико дана, запитам је ја: „ПГга си донела из вивограда?" „ Донела сам т ре њ аш а." „А ко их је набрао?" „Набрао их винлицир". „А шта сте ручали ?" „Ручали смо пукуса." „А где сте спавали?'' ,Спавали смо у кобили." Р.. . ..

ја. Колико имаш јабука, ђоко ? Ђока. Имам само једну Ја. А кад би ја теби дао још једну, колико би имао опда? Ђока Онда би имао две. (А за тим брзо настави). А кад би ми ти дао још двс, опда би имао, три; — толико има и Тоша. Р

Ја. Бојиш ли се ти, Ленка оног нрута, знаш оног што виси у другој соби поред огледала? Ленка. Не бојим га ее. Ја. А за што га се не бојиш? Ленка. Сакрила сам га. 0—ћ.

Запита ме мала Ленка : Је л' ге, чико, колико је сати? ,Не знам, Ленка", одговорим ја, — „мој сат не иде." Мало за тим занита ме Ленка: Је л' те, чико, иде ли ваш календар? Смешно ми беше то питање и ја заисках, да ми каже, за што ме је то питала. Ленка. На хгела сам од вас да чујем кад ће бити ускрс. 0—11-

„Перо, Перо, на тебе ми је жао. Јуче си на пијаци прошао поред мене, па ми се ниси јавио. Јо ли то п о ш т е н о ? „Пера. Молим, господине, опростите. Да сам вас видио, ја би био поштен. Милош К.

Ожалошћени муж (Кар .10 КншФплудн.) У Сатмару чарда једна стоји, која многе госте увек броји ; Ту вам лепа бирташица Реза, млогог госта чаром лица веза, коса јој је као ноћца црна, а хитра је као горска срна, очи има као звезде јасне, а усне јој јагодице красне, само штега што те дивне ствари језик дуги може да поквари. Ларма, вика, и псовање силно, кваре врло лишце јој умилно; куд се крене, ништ' јој нЈ[е право, угодит јој не мож' ни сам ђаво, Час јој ово, час јој оно криво, језик не зна, кад је одпочиво.

Једног дана дрекнуше Маџари: „долазе Татари /" ... . Народ бега на све божје стране, сви се бркну како да се бране; само Реза, она страха нема, на свађу је она увек спремна; Па човека што ће да се боји ? Још ће она капу му да кроји . . У том један дивљи татар стиже, на коњицу дође мало ближе, а очима да прогута ж.ну, 'нако дивну, белу и румену. У једаред за руку је зграби, (Татари вам нису боме слаби)