Starmali

170 „СТАРМАЛИ« БР. 22. ЗА 1889. * од *««?99««««<««е9в«е»9«е«<>«®9ебее««с99«9«^^

— ИЛИ темишварскк владика још није сазрео за наименовање, — или су чивутски новинари доказади, да њима у опште не треба рацког патријарха, не треба им одњуд (ма био и одљуд) — или је Радић постао тајни саветник, па саветује: ТУ"ог(;-а-р1з1 таљиге, док ја спремим батар, — или ее чека док се Мраша подмлади, — ИЛИ се и горе усвојила она изрека : шго горе то боље , — или — ИЛИ — ИЛИ — но кад бих хтео продужити, од тога би се могла направити читава илијада, са иљаду и још више јада. — За то ћу овде мало застати да се одморим, јер и од дугог чехања људи се у м о р е, — а ово што сам напиеао већу ни прахом засути, јер нашто снаати у м о р е песак.

„Застава" је назвала вође „неверама"; она је тиме омашила цел, јер то је учинидо да сад имамо још више невера. Ето н. пр. и ја не верујем да су вође због тадање млакости, која је претила да епидемијом нашом постане, заслужили тако крупну титулу. „Невера" је крупна титула. Вук Бранковић је покупио све велике титуле свога доба (онда није излазило „Наше Доба"), и тек нанослетку дао му је народ ту најкрупнију титулу „невера". А ми, демократи, ако хоћемо да се добацујемо са титулама, могли би се задовољити са мало ситнијима, бар донде, док не роде наше мајке (које су приличне нероткиње) толико офисира, да можемо старе у панзију бацити, заједно са колајнама, које су мучно п праведно заслужили. Млакости је било, то је истина, и ако није баш света истина. Млакост је ретко кад врлина, баш као и хладноћа, ал нетреба ју за то топом загревати. Ето и Јаша Томић расправу своју о сабору 1879. и о вођама пише хладно и академички, али баш такој ~ш® длжетжжГ*" Из војничког света. Хумореска. Преведена са пемачког. „Овим, господо, закључујем наредбе за сутражњи дан, још ми вам је приметити, да је моја дивизија добила налог да она отпочне маневру, којој ће можда присуствовати и сам земаљски командант. А да не би било уштрба тачности и једноличности у поступању, г. генер. мајор пл. Седлер маркира ће тачно у 7 сати у јутру почетак маневре „давањем фанала" на брегу Крстовцу. Захваљујем вам господо и збогом!" Дивизионар је салутирао, генерални штаб се разишао, штабски офисири одјурише својим оделењима а бригадир, којем је поверен био последњи налог, као да се дао у бригу, па је полако корачао на страну. Он се узалуд домишљао у којој се регименти налази то „фанале," то је само извесно знао да тога зеља у бригадској канцеларији нема. Тако нерасположен дође к својој бригади, једил.о га је, што му не може на ум да падне шта је управо „фанале,".ал на последак утешио се утехом: „то ће без сумње знати региментеки команданти." „Господа региментски команданти!"

хладној академичкој расправи не доликују наслова, од којих века српска деца (и саме гдлназисте) могу фрас да добију. Па шта из тога бава? Јаша је наводио факга и разлагао је како је знао. То се пажљиво чигало, јер засеца у битност нашег народног живота и чекало се, да се са друге стразе ф 1кта фгктима, разлози разлозиаа побију, —■ али где ћеш ти Србичу купити мирноће душевне, да се с тобом хладно разговара, кад му унапред опсујеш оца или матер или кад га назовеш невером. И онда се тек пубдици, која би у тој ствари хтела да изиђе на чистину, навуче хлумска магла на очи, кад од оигужене стране у место дебата чује само ећћасЦа! у мезто разложити чланака чује само »Гласе из Срема" шпикован са пословицама „грош хип, грогп хер" (за које се ,Стармали" у -шаљивом друшгву ни мало несрди), — у место ренлике а4 гет чују се нове оптужбе аЛ рен, на које оиег „Застава" као заливена ћути. Ал шат се поправимо, — ако не на овом а то на оном свету, где нема шгампарија, ни журнаЈистике, ни позива на претплату. Но код „Браника" ое већ олажг поирављање. Ако се вођама у грех уаисује негдасања млакост, сад већ орган истих вођа на Јашине чланке уме да дође тако у ватру, да би ој, те катре, кад би се праведно поделила, досга бало не само „Застави," него би претекло још и за „Вражје Доба" и за „Турски Народ."

П у с л и ц е. □ • Што -је Буланжз оеуђ^н на вечнгу денортацију, томе се Бзсиарк највећма радује. Но лакше је ухватитн узрок њег.»ве радоеги у Берлину, него самог Буланжера у Ечглеској. Обрштари изјаше пред-а њ. Бригадир, пошто је изиожао распорзд суграшгега дана заврши са овим налсгом „А преко свега мојој је бригади пала у дез велика почаст да при сутрашњој маневри, којој ће без сумње прису ствовати и господин земаљски командант „давањем фанала" означи почетак маневре. А што је за то погребно за то ћете се иостарати ви господин обрштару Ленц." Обр штар, који се приближује новом аванжману, никад неће од свога предпостављеног затраживати којекаква разја шњења, па макар му ствар, о којој је говор за сада била посве непозната, — он ће на свашта понизно одговорити : „Биће по заповести, господине генерални мајору!" ал то ће рећи са таким поуздањем, као да му „фанале" већ у џепу стоји. Тако је и сад урадио. Ал кад се вратио регикенти онда је викнуо : „Господа батаљонски команданти!" А кад се ови искупили рече им-: „Господо моја, моја је регимепга одликована леиом почашћу, она ће на суграшњем мааевру, ко^ој ће присуствовати и сам господин земаљски командант у седам сати у јутру на брегу Крстовцу означиги. почетак маневре. Вама, господине мајору Дитрих, дај ем налог, да то тачно извршите „давањем фанале."