Starmali

Х31овоз^е Оа,дзг ±0- новембра 1839.

„Стариали" ивдази 1 'рипут месечпо. Годишња цена 4 погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 о. За Србију и друге вра;е1е: 1) — 5, — 2\/ 5 динара или франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамаарија А. Пајевићау Новом Оаду Рукопиеи се шиљу уреднику (Бг. Ј. Јоуапоујс, Кптешс, (8гет) 8угтјеи>. — Иретпдата и све што се тиче администрациј>- пжље се штампарији А. ПајевиНа у Нов. Саду, из Србије књижари ВаложиЕа Београд и Ниш. — За огласе сдаКа се 6 новч. од реда.

Дон Педру Бразилијанском. Ти ниси био тиран, Ти ниси био рис, Заузим'о си цримерво Свог положаја вис. Ти имаш срца, у ком Станује осећај, Ти имаш духа, који Сам себи даје сјај. Учен си, па си штовао Школа и зпања свет. Нежан си, пак си љубио И појезије двет. Па ни с слободом ниси Дош'о у опреку; Врлина имаш, које су Дика човеку. Нико ти није рек'о Да ниси прав и чист, Па ипак ти је народ Издао путни лист. Да сиђеш доле с престола (Што тебе није срам) Он хоће своју судбину Да руководи сам. Твој спомев, Доне Педро, Поштован остаће, Ал народ ево тражи II преко хлеба погаче;

На кад је већем тражи Да бог да ј' нашао, А то ни теби неће се Дати на жао. И буд'те срећни обоје Умудрио вас бог! И ти и народ бразилски На путу жића свог.

Ово - — 0Н0. Кад сам чуо да је затворен уреднив „Туркоса* Грујић, помислио сам у себи : е, па ј о т а. — Кад сам се сетио да исту судбу с њиме дели и Лемајић, помислио сам: па две јоте. — Кад ми на ум паде да је истом куком заквачен и Димитријевић Грозви онда и ја и пешт. „Ллојд" рекосмо : па-три-јоте. А кад је већ о пешт. „Ллојду" и о патриотизму реч, онда у томе правцу престаје економисање, и тако се долази не само до економа Стојановића већ и до анђела хранитеља (т. ј. анђелићева телохранит е љ а) ђуре — и да је, боже прости, Авђелић жив, можда би и сам посведочио да је, ако не баш од пријатељске руне, а оно од своје атмосфере удављен. Истина, „Ллојд" нам каже: Мапп §о11 ^е басће тсћ1; ап (Не 8 р 1 *; г е ^геЉеп — али шта то вајди, ап <1еп брНгег 81е ^пећеп <1осћ. И сад је равноправност (која чак и са злочинцима кокетира) уш п ицила уши, да чује хоћели правда скинути мараму са очију, хоћели се смрдљиво вино просути до сто врага, да не трује и онако заражен ваздух, или ће се то вино као невиио оточити у нове флаше, да нас одушеви за више идеје од које би се тако угојили, као наш Мориц Паја, па би заспали не само на пештапском него и на карловачком сабору.