Starmali

„ОТАРМАЈШ" БР. 32, ЗА 1889. ♦ 260

ће и како ће бити, дакле није нужио да се сам миеистар-председниа с таком „маленкошћу" замара. Но чак и из те „ситнице", могао би човек кад <Ји хтео, да завључи млогу и млогу круаницу. У Ш Т И П Ц И. До скора често нијемогао »Србски Народ* даизађе, а сад опет ве може уредник му да изађе. * * ' *. Јота је носио пре и о Петрову-дну шубару, а ■сад му је у сред зиме запарно. * * * Грозни пише живот Карла V., јер овај није умео да састави два сата да иду заједно, а „Грозни" је већ код првог сата грозно ваграбусие, * * И то нисмо помишљали, да ће се о Јоту једаред отимати два тако важва места: Митровица и Но®и Сад, или још боље рећи Троједница и Угарска. * * * Ако не могу да се погоде, дал да буде суђење ј Н. Саду или у Митровици, онда нек буде у средини међу та два места, ва — Банстолу. * * * Кад је реч о нашем сдикару Јовановићу, о певачу Дескашеву и т. д. сви мађарски листови једнодушно пишу да су то Мађари. — Сад кад се о Јоти толико говори, за чудо како погодише да је Србин. Ни један лист пе рече: родио се у Угарској, дакле је — Мађар. •— Прекрасна мисао ! кликне Велизар. Обући ћу се у паорско одело — Пемој се шашкињити, рече ђока; наше цуре би одмах познале, да ниси из њиховог јага. — Познаће да! одговори Велизар. — Па тек момци .... — Та ја и не ћу у момка да се заљубим. — Слушај ме ! Ја ти и опет кажем, да можеш остати -овде, док ти је воља; али .... — Шта „али" ? — Окај се тог посла. — Зар ми знвидиш? Зар си и ти противан мојој •елави, мојој сјаЈНој будућности V — Којешта! Али .... није прилика. — Нема ту ништа. У осталом, ти се не мораш одушевити, остави ти то мени. А је ли! Је л' да ћеш се поносити, кад у мом животопису ушчиташ, да сам твојим посредовањем дошао до одушевљења те тако и до славе ! Мани се, ђоко, што мора бити, мора. ђока слеж; раменима и запали цигарету. — Добро, рече; сутра је недеља, одвешћу те у коло, па бирај тамо цуру, бирај „одушевљење"; али, молим те, аемој се пресвлачити. — Имаш ли само паорско одело ? — Та то је најмање; узео бих од брата, који је у -солдачији. — Е добро. - - - -- (Наставићв се.)

* * * До сад је само Тиса плавила. Ал сад су богме Тису поплавили у угарском сабору, да му неће ш>моћи сви гатови, хтедох рећи — радови. # * * У Србији је на дневаом реду питање о соди. Знак да ће престати многе неслаче ствари код једног монопола.

„Јај де фај!" (Крајкача.) ЈГикер неки, некад, назвала су браћа са називом чудним : ликер „јај де фај/•" што га више ииЈеш, све ти боље прија, а грло ти иште : де ј< ш мало дај! Али ако мере не знаш дати себи, биће онда, нобро, без све шале теби: Г.) а ) де Ф°ј ■' јај де фај?!" » На вашару — вашар. — Народа је пуно, за крадљивце то Је прави земни рај. Ако добро кесу не сакријеш нобро, наћиће Је хула, то за цело знај ! А без гроша ко се на вашару нађе, сигурно ће тога јадника да снађе : Јај де фај! јај де фај!!" Гоепоћа Милева мужа свог' секира, то већ каже њених див>очију сјај: и то тако ишло, догод чича Рака не окрену с госном онај туаи крај. Има неких чини, што умирит' могт, ал ! се уз њих гласно возоније богу : јај де фај! јајдефпј!!" Чивути се силом о Русију чешу, све их нешто копка наш баћув!ка тај, па би Чиве хтеле, да им чича Руј!, наслужи и пружи какас добар чај. . . . Ал' кад у сну снију три-четир козака, спопадне их одмах трескавица јака: гј"ј де фај! јај де фај! !" Ексекутор дош'о у госте Маринку, не слуша на запев, него вели: „дај ! па кад немаш одшта, да и даље живиш, а ти буди нсето ; око куће лај !". . . . Шта је на то рекс онај ког се тиче то вам касти не знам ; али неки риче: пјај де фај! јај де фпј!! 1 Силеџије бесне пе хају за бога. Трбух им је црква и слава и рај; не маре за народ, за његове боље, за његове тужбе, његов уздисај. Али када једном дође „на пса мраз" онда ће се чути ушепртљен глас : т ја ј , .е фа ј ! ј'Ч Де фај! !* Др. Казбулбр.