Starmladi

Стр. 130.

Бр. 17.

Христос нам се роди! (.Новог патријарха Св. Јакова, послаиица евојој верној пасивној хртиЛанској пастви. Читај П. свеску »Швигара«, ирву страну а треДу китицу). Чујте ме изроди Христос нам се роди, Поздрав вам од Јаше, Кошутовске снаше! Христос нам се роди, Роди се за цело, Али радикали, Не верујте, браћо, Његово пачело. Јаша вам то каже, А он вам не лаже, Тако »Швигар« вели Тиме вас весели. С нами је поп Божа, Држите се ножа! Па је нами стига, И није нас брига! Газте српске школе, А са Српством доле, За Кошут- Фућека, Сви будите сека. За њих сви нек грбе, Клеветају Србе. И млади и стари, Свак нек измсћари, У таљиге вуче Док нас не дотуче. Али мени стига, Па ме није брига. Христос нам се роди Роди се зацело „Не ферманте браћо Његово начело." Стармлади. ШЖ

Божићне прасе. Ове године сам купио случајно два прасета, а дешавало се много Божића, па ни једно. Шта ми је било да куппм два, не знам ни сам, сигурно сам пмао новаца, а рекох јефтпни су. Претплатннци ме поплавили претплатом, ко Нови Сад шпијуни пз Србије. Уз пут ме је свако пи- • тао, пошто је било, господине? Погато „геџа", а пошто „гаанта" и већ т. д, Испрва сам одговарао 5 гсруна једно, а 7 круна друго. Алп како ко прође, а он се већ из далека смеши и виче: „аха прасици!" и одмах је следовало: „погато су били?" — „Нису скупи!" Ја сам разуме се, свакоме тачна објагањења давао, али кад сам видео, да обавегатајима никад краја, а ја сам, још пре, но нгго су ме питали, већ из даље викао: пет, седам! Путем, ко ме је год срео, смешкао се на прасице. Само кад сам догаао кући жена ми се негато љуто вамргатила: „Куд сп у ђавола донео два? Шта ћеш са два прасета?" Та рекох: „Жено, нек је пар. Кад је вашар, нек је вагттар," -— „Зпнуло тп срце па прасице, ко радикалима на Даљ". Па рекох: „Не морам их ја сам појестп — ко „неко" диспозпцпоии (| 0Н Д у Србији. Могу дати и другоме!" — „А коме ?" — пита жева. — „Па ето, као па прилику: љугаку би могао дати Жарку-„тумачу". Он и тако воли да рије по автономијп, а могао бпх је дати п србпјанскпм шпијунпма, да лакгае пањуте оне који — осуђ.УЈУ тпрапију под „светим стањем", а добро би дошла п Тамаповићу, да пронађе све оне, који његову деспотску владавину не одобравају, те да их вргне у тамнице. Најпосле не би шкодила ни нашим шовенпма, да нањуше њоме словлчке пздајпце и Србе који теже „преко гранпце". Угап бп могао дати Јагаи Томићу. Он и тако почиње мало глувити (а Српство се сасвим глунуо), па бп му и те боље стајале него његове. Онда би са тнм прасећијим угаима могао рећи: „Нисам више магарац" — бар би му се веровало. А најпосле не би уши, ако су баш клопаве, на одмет биле пн др. Сосу. Језик —