Starmladi

Бр. 10.

— СТАРМЛАДИ.

Стр. 83.

да што пре и опет могу послужити п, н. читаоцп.ча »Стармладог« на увеселеније, било у слнцн или речи, н ако не впше као главни уредник „Заставе" — но прост кошутовски измећар. Захваљујем уједно и г. г. сарадницима »Стар младог", који су ме потпомогли бпло сатпром нли карикатуром. До внђења — у идућем броју! Јаша ТомиЂ — и ништа више. Јакна раснрава о волекздаји у Црмој Го|1И. Рајкови+ј ( Обична битанга, као владип обичан ш-ијун и од владе најмљени „атептатпор" прича ирво како мрзи бајаги државну штам\парију, како би му се лакше веровало да он није с њима у вези. Улогу је научио врло добро. Прича течио и лаже, лаже а нигди да запне. Кад нешто круиније слаже — а он се хуља сам себи смеје): Кренуо сам се са Цетиња. Као владин шпијун спадало ми је у дужност као Филијасу Фогу да обиђем целу земљу и све оне на које је влада око бацила — уплетем у удешени атентат. Свуда, где сам год дошао, без зорга од полицнје причао сам како хоћемо да дигнемо буну. За то се, бар у Црној Гори, не носи торба у глави. Па чак сам и о књажевом убиству говорио —- као кад се игра отворен фарбл. Код неких сам — насео. Тако код мог уче, којег сам по упутству владе држао за противннка — сургунисан сам. Мислим да у удешени атентат ннко памеган од присутних неће посумњати из целог мог причања. Молим суд да ме ослободи а владу да осуди, да ми обећаних 20.000 дннара у злату у готову нсплати — јер држим да сам то крваво зарадио. (Наставиће се.)

Пристојно поштовање. Катихета: ГТајо, кажи ти мени које су десет божјих заповеди. Паја: Не крадите... не лажите... Катихета: Па шта је то! Зашто говориш заповедним тоном и у другом лицу? Паја: Па тек вас не могу са ти ословљавати!

Сланном средишљем одбору РАДИКАЛНЕ ОТРАНКЕ у Еовом Саду. И ако сам кроз толико година доказао, да сам заиста болестан, која болест се најбоље у м^ме раду могла опазити, које ми сваки честити Сјшин с болом у души мора признати — зкао ми је да славна радикалска странка поред свег тога пеће да уважп моју оставку и увиди, да је моја снага и рад — у радикалској страици сасвим исцрпена (које су и избори за хрватски сабор доказалп). Елем: Издао сам у Новом Саду прпликом избора посланика за угарокн сабор нашег српског проту, радикалског посланика; издао сам у варошком представништву сва важиија места у магистрату Срба чиновника, као инжинирско, лечнпчко и т. д. Гласао сам, да се улпца, у којој је орпска штампарпја Светозара Милетића назове КоззиШ-ова улица. Издао еам српску коалицију; издао српске школе; издао милијоне срп. нар. фондова познатим итебејцпма; издао манастирска добра; издао најпосле и целу автономију; издао свога таста; издао радикалски програм; издао најпосле и оно, што је Србину па и последњем свињару најсветије, — матерњи језик (Сетите се само Сентомаша.) Напослетку пздао своју целу странку — па на крају крајева и самог себе издао вамп за' 3600 фор. годишње апанаже — што рекао Шваба: „Меш ГЛећсћеп лгав <1и посћ шећг? «Вигие не могу ни смлом /» Јаша Томић пензионпрац и убица овостраног Српства и мајстор тпшљер. КВ. Шта ћу вам сад, кад више нема ништа да се изда ? ИЗБОРИ 7 СРБИЈИ. Еј крвава влада, Ала му иострада. Сироти звездаши! Тешко чича Паши! Аој фузге наше, Ал вам дохакаше, Ал вас нремлатише, Куда ћете више? Ласно ј' погодиги, Шта ће с вама биги, Оћел се још красти? — Избори ће касти! * Благо нашем чичн, Док верује иричи, Звездаша му „славни" У звезду што тавни. Б е о г р а д. Антизвездаш.