Starmladi

Стр. 122.

СТАРМЛАДИ —

Бр. 14. и 15.

ДРУГЛ ДЕПУТПЦИЈП

„српског" народа — која се кренула за Иешту ради потврде Пишпек Габора.

Ноштењак. Муж. Гле врага, неко ми даде оловно двадесет Филерв. Жема. Гледај купи за њих штогод. Муж. Сачувај Боже, какг> би ја узео грех преваре на евоју душу.... боље ћу их просјаку дати.

Задруга. Удовица. Видите драги мој, шта би вам шкодило, да узмете мене? Ја имам иуну кућу, имам две краве, живине, пачића, гусака, две крмаче, једна се опрасила, има шест прасица, а једна ће сад ускоро да се праси, Фали ми још брав. Купићу и то. Та молим вас, то би ми живили као у задрузи.

Постарао се. Уредник. Еле цена угљу опет скаче — срећа што ја ложим свој стан — изричао лирским песмама.

У Иувалишној ссзони. Не нађе л' се младожења, Фрајла Јули, баш за дуго □робаћемо онда опет, Купатило друго. Брижна мама. * Гост. Ова шницла је врло мала. Еелнер. Је ли ваљда по вољи још једна?

Дешир и Даза Косшиђ. Ових дааа је био Ј1аза Костић у Вовом Саду. Бранко „Лептир" је облетао оке њега 1ао и редовно, да уштине Лазу за који крунаш. Пошто је тај посао сретно свршио, пређе на разговор о песништву. — Како вам се допадају м<>је песме, господин колегн, — о избору патриј рховом ? — Давно! — А строФе? — Свака строФа је једнч катастроФа! - одврати Лаза, опрљивши Леитиревом пегазу крила.

Малиција.

— Ономад сам јашио на бициклу. — Па? — Па ми је пала капа, а ја за њом. — Е, то већ није морало бити. — Тако ми и један шегрт рече. Зашто се трудио господан. Та и ја би му додао чапку.