Starmladi

Стр. 126. - СТАРМЛАДИ — Бр. 14. и 15.

— ? — Волите ли архптектуру ? — К ко то мислите? — Мислим волите ли да зидате... — Волим да зидам куће, оправљам двор, имам густ на зидање штале, ал' најрадије зидам куле у ваздуху. Често пута тако замишљам себи резиденцију, иатријарашки двор и већ тако даље и тако ближе. — Знаге шта је то е1вдзв (јв8 ! — Заам, још из школе. — Имате ли игиианско знапе? Умете ли с бирешима оиходити То би потребно било због „манастирске уредбе". — Како не бих умео. Био сам толико година ишпаа. И да ми газду, гро®а Пејачевића није Хадикови коб постигла и дан дањи би био ишпан. — Волите да ловите 1 — А да што јурим но Пешти и Бечу. него због лова. Само слабо гађам. Што рекли Мађари „ стра Ђак 1о1:е.8!" Анђелић. — Шта знате о пок. Анђелићу ? — Протежирао ме је босанској влади за ^фелдиатера^. Босна. — Какво мишљење имате о Босни, а какво о босанској влади. — 0, то вам је једна врло несретна земља, Подигну се на пр. неке срп. харамије, усташи — хоће да што је горе окрену доле, и фелдпа таер рекне само једну реч — и сви га као вођу или харамбашу послушају. Влада ме је оковала — у ордене „за заслуге". — Је л' Ђеч леи ? — Диван је! Добротвор. — Шта знате пок. патријарху Вранковићу? — Он је мој добротвор. На заузимање барона Николића постао сам крушедолски архимандрит, па вршачки владичазски администратор, па владика. Једном речи, ово данас што сам, имам све њему да захвалим. Ах, кад би му се могао одужити. Кад би могао још једном да целивам ту благословену десницу. Не, ја за цело нисам неблагодарник! Нисам никад-а био злотвор... — Слушао сам за ваша добра дела! — Ах, свет је неблагодаран ! А ја сам моме добротвору умео се одужити, да ће ме зацело и на оном свету спомињати и Форсирати да уз Јашину протекцију — доспем у рај ! — Дај Боже и то одмах! — Не журим се. Имкм кад. Најпре да ви дим шта Ле бити с мојом иотврдом ? — Та је вчше него сигурна — Мислите! — Но, хвала Богу... •— Ви тек пемате нпкаквих иригода ? — Оно, знате...

ЦиФре говоре. — Ех, којешта. Мислите ли они тричавих 4088 круна и неких 6 Филира којима сте оштетили или што рекли самосталци осакатили манастир Крушедол. — Па наравно 3 <р није доста што сам се мучио док сам страћио тај манастирски новац. Нашто ме онда потсећате на то што сам давно заборавио. — Знате и покојни патријарх Георгије је био забораван, а ви сте га увек опомињали, како је о»у ЦИФру заборавио да обрачуна, па ону циФру, — нијпосле сте га позвали да се мало оиђе с патријарашке етолице кад не уме да обрачуна. Наравно ствар је чисто математичке природе. — Лотамо се ! — Сасвим тако. Наш народ то зове: Бежи грош ћ да седне два. „Заборавност". — Да, да, имате право. Ви дупло заборављате. Имате још један мали рачун од 3702 круне и 52 Филера. — Јест, сећам ее да сам заборавио! Срећа је што ме тако кад год, о свечаним приликама новине подсећају. До душе и радикалски хајдучки сабор ме је потсећао овда, онда, — тек онако мила ради ме кад год и у суд почову. Шта ћемо. Своји смо. Не срде се они за то на мене што сам ја од 1891. год. — до 1904. „заборввио" да обрачунам. Боже мој, данас је свет забораван. Ето и они а и ја саевим смо заборавили да смо због „исто тога само мало друкчије" дигли таку дреху на пог. натријарха — па смо изабрали мене за патријарха. Остаје у роду. — Ах, молим Вас ко би још на то гледао. На таке ситнице. Та тек није дефраудација ? А друго ја припадам радикалној странци, која мало други појам има о дефраудацији — од самосталаца и других различија. Ко је пронашао „пригоде"? — Спгурно су вам они ту чикарму и изнели! — Да су они, па ни но јада. Али браћа радикали они ми — ту чарламу ударише. Један глас, „полка", праље. — Наравно да онда нису мислили да ће ме требати за онај један глас — и да ја умем „ципел полку" играти. Да могу они би ми сад најмили све своје вешерке. Ту је снаш „Одјеку ша" па Фрајла „Регелуша", па стрина „Ронђа", па пуцер народни „Гнусник" — па при'љ „Родокаљ", па и наше „Дете" — и оио се упело. Све су то данас моје прале — да их.Бог аоживи .