Starmladi

Бр. 16.

СТАРМЛАДИ —

Стр. 131.

ЈшКкрбсђа крошавда" или разговвр Старигадог с једвим шрмт, еаетављен из мудрих речи од мудрих људи. — Шта држите ви Стармлади о велико-српској пропаганди ? — Види Вог чвје масло у кандилу гори! — Алн молим вас, зар не читате та све вас наше новине нападају, и то ужасно. Ви сте издајице своје домовине.... Шта дакле на то велите ? — Има лудости која су заразне као и болести! — Али сав свет . . . — Ах, молим вас, свет увек личи на Нојев ковчег; у њему је увек више животиња него људи! — Па ено и сами Хрвати . . . — То није истина! — Франковци? — Тако штогод, може бити. — Шта дакле на то велите ? — Господе велик је твој зверињак! — Дозволићете да и радикали . . . — Љубав има једно око, а пакост и мржња су слени. — Држите, да они помажу Раухову владу? — Ко седи под крушку, једе крушке! — Али Настић прети новом брошуром ? — Не саетоји се свака новина у томе, да се нешто ново донесе, него да се многе ствари отклоне. — Он прети новим открићима. — Лупеж иде од игле до јајета, од јарета до вола а од вола до вешала, — Зар ви држите даје он потплаћен? — Коњу је милија зоб нсго седло! — И ви верујете да је он заиста за тај посао примио од кога пара ? — Пара је душогубница ! — По томе ви онда верујете у оно, да њега гризе савест? — Савест нема зуба па ипак страшно гризе. Срце које гризе рђава савест тојепакао; мирно срце је рај. — Ако је клеветао оклеветани се немају чега бојату. — Клевета је као масна мрља : мучимо се да је скинемо али траг увек остаје. — Говори се и за Босну, па се прети чак и овде код нас у Угарској. — Од три буке два вртена и обадва крива. — Какво мишљење имате о Рауху и Векерлу у тој ствари. Чуаи сте њихове изјаве, да их се ствар ништа не тиче. — Дала баба пару да улегне у коло, после дава две да излегне, ама не гу пуштав. — Али ту је Настићева брошура „Гша1е". — Ко купи мишоловку, мора набаввти и сланине.

— Верујете ли дакле и ви у то да ће се цела ствар свршити Фијаском? — Као што златан одар не помаже болеснику, тако ни лудаку не помаже наклоност среће. Али брзо начињена срећа није стална, јер је ретко дело заслуге; разни плодови мудрости касно сазревају. Обноћ гиикве цветају. — Држите ли ви целу ту ствар за глупост а неког мудрог за лудог? — Лудак који зна своју глупост, ипак је донекле мудар; али лудакак ји се сматра мудрим, с правом зову лудаком. — Кога ви држите све оиасним? — На свету су три много, а три мало опасни по људе: много говорити, а мало знати; много трошити а мало имати ; и много на себе полагати а мало вредити. — Јесте ли читали да се резултат истраге жеће скоро дознати? — Лакшеје извршити заповеет паметна, него молбу луда човека! У осталом како се кројија тако ће се и исцепа. — Шта велите за славу коју ј« Настић од Франковаца доживео? — Славу треба да нрезире мудрац, али не и част : врло ретка је част онамо где је слава, али још ређа слава тамо где је част. — Како тумачите ласкање ПФ »јФерове „Бгаи" — Србима ? — Ласкање је најбоља удица! — Држите ли ви да је у ту келеиздаЈБИчку а®еру уплетена банова злобд? — Онога који је злобан, треба жалити као да је болестан. А тешка болест је — сигурна смрт. — Ви дакле држите да се бан обрукао с велеиздајничком а®ером ? — У једној секунди човек се обрука за цео живот. Био човек ко му драго, он ће доживети последњу срећу и последњи час. •— Настић вели да он то све чини из патријотизма? — По неки неможе теже укредити Бога него кад му се моли. — А како мислите о себи? — Чувај се од оних који не разумеју тв< ју шалу, јер они сигурно још мање разумеју твоју збиљу.

М А Л 0 ПЕЦКАЛО. Један наш сликар хвали своје богаљасте слике у гњаватарском шаљивом јшсту „Врачу". Напослетку ће рећи. Сад радим један комад који ћу послати академији. — Којој академији? — упитаће га један пријатељ. — Па иришкој, слеиачкој академији! рећи ће мали Душко. Загрепчанин.