Starmladi

Стр. 110.

СТАРМЛАДИ —

Бр. 14.

По неумољивим законима мајке природе, од „златне" и „дијамантеке" дјеце у школи постају „тукмани", и тако наш златан, изучивши двије трије гимназије, ја трговачке, поетаје „зрео" да море трошити бабовину. Око осамдееет трговачких српских кућа пропаде од окупације па до данае, већином ради оваких златних еинова. Очеви умираху, а трговине остајаху на оваким размаженим принчевима без заната и алата. Сретни очеви текоше кроз читав вијек, да осигурају своје синове, а златви синови да раскушкаше и пролумооваше бабовину, и подигоше својим очевима из захвалности величанствен надгробни сиоменик — ћер^митку више главе. Све оне културне болести, које су Сарајево уништиле, покћзују се данас и на осталим нашим мјестима, Мостар је прчсто побудалијо од силне уиале и моде и још старе жене да скину е главе „туке" па да се осјећате као у сред Париза: Жур фикс , сохареее, мохареее, мениии, мајаноз, зауце... — Изволите сека Саро мало „мајонеза" ! — Фала брат Ристане не могу, него ако имаш кака лепа ћервиша!? — Изволите брате Јоксиме мало „сауце". — Фала брате, али ја би волио каке масне нуре зачињене кишјелином и сарансаком! ? Опростите, али ћервиша и пуре не куланишемо, него ако хоћете „мајонез" и „сауце", чим су нам се ћедови ранили. Крсти се попе, земл,а ее тресе! Оканите се људи бијеса и зар не виђесте за чега Сарајево страда. Некад је била пословица : „Погореше мостареке свијеће, бројећи сарајевско благо". Данас се море рећи : „Погореше еарајевске свијеће, бројећи мостарско благо". Али како смо окренули, као да ће наскоро доћи вријеме, кад ће се моћи рећи: „Погореше и сарајевске и мостарске српске свијеће бројећи чиФутско благо". Ко има уши да чује, нека чује! „С. Р." Одгоаори уредништаа. Писцу „анекдота из дечијег света". Сваки је родитељ према својој децч по мало мајмунаст, па чешће пута ужива и у најглупљим шалама своје деце. Будите скромни. Задовољите се што можете вашом децом да гњавите ваш комшилук и ваше село — али не захтевајте од нас да вам дозволимо да пригњавите и све претнлатнике „Стармладог". Ако сте ипак тако немилосрдни, а ви се обратите на „Врача". Он има сталну рубрику за гњаважу претплатника властитом децом, на ће му друштво ваше деце добро доћи. Претплатници етрадају већ од веколико година, па се већ и привикли. Масле да то тако треба да буде. Трпен — спасен! ? у С. „Швабине песме" су добре и најбоље би пасовале у швапски лист „Врач".

За „Стармладог" нису за то што су од већ младстар е. Не срдите се за то на нас. И ми се не срдимо на Вас. Наставите. Попа песнику ј. у С. Питате нас, да ли само на једној страни хартије, да иишете несме? Најбоље ни на једн<>ј! ј Н. у М. Нисте криви ни ви — ни ми. Крива је — корпа ! Г. Славну КалуђеровиЋу гимназисти у Сарајеву. Пробајте сваки дан главу под цев на бунару — да раехладите. Ако вам не помогне, а ви се обратите ком искусном доктору. На ир. Др. Лази. Молимо вас само да се не једите, јер то шкоди здрављу. С вами Бог! Дилетанту у К. Немате право што сте изменули у комаду нри крају „Српкињу" — и што велите да је то пре „Влахиња" него „Српкиња", и као да ју неки Влах из Печењешке компоновао а не Србин. Каква је, така је, — наша је. Даље се љутите на стихове. Велите к'о да им је отац био Бранко Лептир. Песник натеже стиховима као бећар с гаћама. На пр.: „Кажи нам тог ма", „Понос ти ко да тај !" — Не допада Вам се. Не доиада се то никоме — па шта сад да радимо? Једну строФу ћемо за мустру донети, али више не можемо. Босанцу. Мило нам је да сте и ви боље прогледали и уверили се да је „Врач" прдектерски лист. Обратите само боље пажњу на двосмислене илустрације. На нр. ону елику: „Босна" као бесан коњ коју је Шваба з ауздао. Па ону, за време стрепње од рата, где се играју карата Србин и Шваба — и онај ће добити који буде имао више адута. У Србина бајаги три краља, али у Швабе све карте јед наке, а адути не могу бити разне боје карТе као што је случај с краљевима, него оне једнаке. Или оне слике у очи анексије. Пред турском кућом спава аустријски војник. Озго сија мсеечина, као „словенство", а Јуса гледа кроз прозор и вели: „ко би могао спавати поред оваке месечине?" А ко спава на слици ? Кога дакле прдектери буде? Али нашто ређати, кад ето последње елике. Иста јасно казује да је у прдектерској служби. Насликан Босанац, по којем сад једино миле Фратри — и како не може без нраха за инсекте. Лепо, а камо му бубе швабе ? — Но највећма се можете уверити из иодлог листка у последњем броју „Врача", у ком увијено се прича о једном старом краљу, принчевима од којих један нрави бомбе, други пише стихове, а нринцеза у благословеном стању. (Сетите се колевке). Знате ли на кога се односи? И како је хтео фино да скрене пажњу на тај никоговићски подлистак а уједно опере руке, од тог смрада. Позивају да им се писац јави ! Бајаги он није у њиховој непосредној близини. Примиче се босански у с т а в — пружа се њушка и траже ге тазе јасле! Зашто „Срн. Ријеч" не прештамиа и тај подлистак, ради препоруке аустријеког прдек-