Starmladi

Бр. 15. и 16.

- СТАРМЛАДИ —

Стр 117.

и више, јер им је нриложена уредовна напомена: а где су „унитних" 6 фор. 78 новчића. Жувић се на то мало наљути, на кад нвје имао другог носла, лепо напише одговор. Шта се млатите ваздан, тих 6 фор. 78 новчића су као и сва остала свота у рачунима, које зацело нисте ваљано проучили. Ја знам да сам свих 6 милијуна до задњег новчића поделио, морао сам даклем издати и тих 6 фор 78 новчића. Па вам овај одговор лепо приклопи свима списима, које стрпа у вагон и отнрави у министарство. Министарство пак чим је примило акта одмах их је и вратило Жувићу с још једним списом, у ком Ј9 писало: да ће против владиног повереника Јосипа Жувића, ако се_ за 30 дана опширно не изјасни о мањкавих 6 фор. 78 нов. сад већ незнам по ком параграфу ноступити морати. Једнога лепога дана био је вагон аката опет код Жувића. А кад год је приспио, увек су га шест тежака морали истоваривати. Сад се Жувић баш озбиљно наљутио. Извади 6 фор. 78 новчића, приложи их списима, које натовари у вагон, па их опет врати министарству с овом поруком: — Нек се бес млати с вама господо. Ево вам вашег новца. За 6 форинти вам зацело нећу рескирати, да ослепим или оседим у ирегледу тих рачуна. Маните ме се и оставите на миру и акта и овај луди вагон што их вози .... Министарство прими послатих б фор. 78 новчића али се намршти и отпише овако: — Охо, не иде то тако! Жепо би било, да се мањак некажњено може надокнадити. Будите ви, господине, спремни на криминални поступак. Кад је Жувић ову бурунтију примио, у свом огорчењу с места брзојави: да се захваљује на поверењу и подноси оставку . . . .... Занимљива је ова лрича, јер баш износи, како изгледа маџарска управа кад је енергична. Дим— Јанко—

Босанчице. — Босански Мусломани се селе из Босне у Маћедонију. — Шваба је сав сретан и пева: „Ко се сели тај се не весели".

СРПСКИ ХРИСТ0С. Кад је Јаша Томић био у Загребу да се удешава са Раухом преко Красојевића, био је на умору један самосталац. Исти поручи по Јашу и Франка, сваком по на особ, да дођу к њему, да је на умору и да има неку тајну да им саопшти. Њима је то необично било — да их један самосталац на самрти к себи иозива, али ипак су дошли уздајући се да ће можда имати заиста да им неку тајну саопшти. Да ли случајно или како, тек обојс су заједно дошли. Болесник се обрадова. Лице му чисто засветли. — Извол'те господо ближе. Они приђоше. — Седите ! Обојица се погледаше, јер у соби не беше ни једне столице. — Седите на кревет. Овде до мене. Један с једне стране а други с друге. Они тако ееднуше. — Тако. То ми је жеља била господо, да као христос између два разбојника — испустим душу. БРЗОЈА.Г. Цетиње. Наш књаз ■ Николаус I. из дана у дан све постаје светлији и бољи, дочим Црна Гора бива сваки дан све црња и гора. Сад се чак и праве завере нраве Да је то знао господар и господин Тамановић никада им не би ни на ум пало да нреко Настића импортују у Црну Гору бомбе и да се сиграју „завере". Сад је већ доцкан, болест је постала епидемична.... слична колери кад се шири по држави. Држи се да је сам књаз пренео тог бакцила у Ц< ну Гору, и да би он требао да се мало огради — у каквом засебном стану. За ту болест кажу да је најбољи лек: ап{к1е8ро(л2ат и ирави ТМау-мелем. Прас!-6иро,