Starmladi

Стр. 172.

— СТАРМЛАДИ

Бр. 21. и 22.

Па ипак кад смо већ дотле дошли, морам вам рећи, да виете требали пре девет година промагаити каријеру, као ја у глуми, те отићи пре времена у пензију, што ви рекосте „а зна се и зашто", но што Ви онда пропустисте, то ја ни кад бих од срца хтео прати не могу оирати. Јер управо Ви сами сте криви што је то остало за једне „Мрља која чисти" — а за друге „Мрља која прља" — те се и после толико година третира, а да и не споменем позоришни Олбор у ком не ееде радикали него ваши пријатељи, али који ваљда опет у табор ваших душмана пређоше — ка х вас пикако неће да бирају у позоришни одбор и ако Ви то вашим неоспорним нозоришним знањем заелужујете — „а за што ито.се зна" — што ви рекли. А што се тиче оне ваше примедбе „папређе у табор мојих душмана — само у том, јер је он из тог табора већ би,о изашао па променЈо вером и другом табору" — одговарам Вам, да што се првог т. бора тиче узмите ма који број „Браника" у руку и наћете овај пасус (разуме се у политичком делу, а не у почоришној рубриди): „Све што је часније и поштеније мисли напустило је радикале, те издајиае срп. народа" — а напустили су их до«тори, проФесори, поиови, учитељи — па и ја овако мален. А односно другог табора, наравво да ја никада нећу хвалити тиранску владу црногорског кнеза Николе, трулеж срн. трг. удружења, удају Српкиња за католике, ускакање девојака — а у вези с истим „тумбе окренути морални поредак свог света" — нити ћу ичијег нрљавог веша вешерка бити, па ма то и наш најрођенији био — него независно према свима и свакоме једино правду заступати, ни по бабу ни по стричевима, те и ја скоро да завршим вашим речима : „Штета што у изнуди за прање туђег прљавог рубља нема у закону нарагра®а. Но има ипак за њ' устука, — а то је: „Стармлади"! А што ви нећете у директоре срп. нар. позоришта верујем вам, већ и због ове лепе срп. нар. песме: Браца Нико, брацл Нико, Кад ме неће нико! Тачка ! У Н. Саду, на пророка Авакума 1909. Петар Крстоношић уредник „Стармладог".

Љубогтитство, Неко је љубопитан, шта тражи зимски капут иредседника позоришта — у женСКОј гардероби ? Гардеробарка фрау Маричко.

Мотања иза кулиса. На иитање наших нријатеља шта радимо иза кулиса — јављамо им, да иомажемо Францу окретаги кулисе. ТриФковић и Радић. * Ја обнчно чекам г. Перу Добр«новића, Да ме нрати до куће. Бернхардова.

Родила метворо. Сретну се чиновник ' и комшија на улици, ин ће комшија почети: — Сретно господине, сретно! Чујем родила вам жена. Је ли мушко или женско ? — Ж једио и друго! — одговори чиновник забринут. — Шта да није родила двоје! — Да је само двоје било би и боже помози, него четворо. — Не може бити. Четворо родила? Па је ли остала жива? — Није њој ништа, него ја ћу тешко остати жив! — Ја не разумем, како да роди четворо! — Ето тако. Родила ми сина, бабицу, дојкињу и још једну девојку што љуља дете. Зар то није четворо?

ВЕШТ КОЧИЈАШ. Кад сам лотос путовао из Куле у Бечеј, истом на путу приметим, да ми је кочијаш баш право дете. То ме узнемири и запитам га, колико има година. Он одговори: Десет. — А знаш ли ти терати коње? — Како не би знао, јесам ли вас и лане у Бечеј возио. — Не сећам се. — Како се то не би сећали, та јесам ли вас још двапут и изврнуо ?

Шие зајраЕе срие трИојшле. Загребачком улицом иду ухваћени ис под руке три Чивута : К.о1ћ, В1а и и \Уе15з; у нуту их сретне један Раухов редар. — Разилазите се господо, разилазите! Даћу ја вама терати велико-српску пропаганду и ширити српсху тробојаицу !