Starmladi

Вр. 23. и 21.

СТАРМЈ1АДИ -

Стр. 179.

Божи1чно прасе. Таман смо ми једно божићно прасе испекди у „Стар младом", а оно стигао Божић, па треба „Стармладово божићно прасе" као и сваке године, нашим драгим и милима поделити, И ако је ове године, због Ерентала скочила цена „свињском", ипак хвала Богу и Еренталу, Аустрија није остала без свињарија. Великих, управо огромних заслуга имају око „увоза свињског" у Аустрију, привилегисана, дворска Фирма, царско и краљевски лиФеранти „Ећгеп1;ћа1 & Еог^асб", па историјска Фирма „Гг1ес1јип§ & Еаисћ", а исто тако посредничке Фирме : „Т Г е 1'епђ а сћ & 8"\^е1оћ 0№8к1", и њихове Филијале „СуИаб & СопеогНит" у Загребу и „Еогпег & Сотрате" у Сарајеву. Најзад и честита српска Фирма „Васић и Настић" је вредно лиФеровала ,,не прерађену" робу, која се на жалост док је стигла у Беч покварила и усмрдила, тако да од ње нису могли никакву употребу учинвти и ако су за исту жали боже смрдљиву робу новац у напред положили. Напослетку и цетињска дворска извозна кућа — учинила је своје. Једино што је у Аустрији сирота Далмација оетала без свињског — у колико је Цветко Фортуна закаснио с лиФерацијом, и што му је у Новом Саду — сав свињски материјал покварио се. Иначе поред све српске границе што је затворена, наша љубезна тета је дозволила нашим подрепашима, да смеју из Србије извозити колпко год хоће свињског — за хравење српског народа у Салајци. (Види „Ђавола"). Наравно да је овдашње Српство од „Сриства" једног Свињаревог могло очекивати да ће се оно за мало свињског за народ побринути. А хвала буди њином просвећивању народа, оно се данас троши у народу око 5 — 600 „комади" — сваке суботе. Бар се има чиме „омрсити" народ. Заш залогаји су тако „масни" да је за народ сад излишна постала и будимска вода и апотека са њеним пургативима. Све то „Ђаво" за 3 крајцаре врши. И тиме Данило Томић, — усљед ревносног ширења свињског

— и нехотице конкурише своме госи трапотекару, који за сада неће своје име да каже. Али да пређемо, на делење прасета. Почећемо с главе. Њушку — ове године дајемо Еренталу. Он ју је заиста заслужио. Можда ће овом свињском њушком пре моћи нањушити — „велеиздајнике" — и изрити какве „неФалсиФициране" документе. Уши клопаве: Форгачу, он их је набавком „докумената" — потпуно заслужио. Језик — мутавим српским посланицима на угарском сабору, иначе по праву исти припада Ватрославу Јагићу. Тај би му боље пасовао од оног његовог „боеанског." Очи — народу да их добро отвори — и добро мотри на нове воћкове и да не пође за њима у владин тор, а уједно да припази мало на автономију и патријарха Зубе би могли дати Тиси. Он је и тако своје иступио на народностима. 0 б р а з нашем детету Ивићу. Дете је и тако остало сасвим без образа. Мозак шовенима — не би ли једном стекли довољно мозга и оставили се лудог посла. Шупљу главу је заслужио и ове године као и сваке године Др. Сос. Сланину и чваркеје заслужила црногорска дворска праља „Браник". Нек људи кувају сапун и оперу сав онај цреогорски прљав веш, од којег је једно парче ових дана у црногорској скупштини изнето. Маст др. Франку — и ако он можда само гушчију једе —. Можда су људи одвећ носни. А овамо су научени да их подмазују. Кожу Пери Попадићу и још неким директорима новчаних завода, ради очигледне наставе и праксе у дерању коже — народу. Ноге „Наје Фраје Преси" и „Форверц" цајтунгу они и тако воле да лажу, па да се могу утркивати у лагању о Србији. П а п к е штампи шатраваца — у Србији. Та ће и тако увађањем новог закона о штампи — отегнути папке, па нека јој се у место туђих јаслица — бар они у резерви на|у. Жуч — творцима клерикалне нове школске уредбе. Јер изгледа да још нису довољно народ ожучили. Бешику бану Томашићу, да може нову странку надувати ако му се садања већина спуњи. Џигерицу — Др. Пајици Јанковићу и Др. *