Statistički godišnjak Kraljevine Srbije : dvanaesta knjiga = Annuaire statistique du Royaume de Serbie : douzieme tome

прелазе из Бугарске, а друге су продужење Трансилванских Алпа.

Пространијих низија нема у Србији. Равнице се налазе само поред река. Највеће су Посавина, Подунавље и Поморавље. Од речних котлина најважније су Врањско, Лесковачко, Нишко и Пиротско Поље. Најнижа је област у Србији на ушћу Тимока у Дунав; њена надморска висина износи само 35 м. Висинска је, дакле, разлика између овог предела и врха Миџора 2151 метар.

Воде. — Нагнута према северу, сва Србија долази у слив Црнога Мора. Њене реке, већином меридијанског правца, теку у Саву и Дунав. Речна је мрежа разграната и тако равномерно распоређена по земљи, да ниједан њен крај не оскудева у текућицама. Пловне су само велике пограничне реке Сава и Дунав. Дрином плове нарочите лађе „дриначе“ и сплавови. Moрава, која тече средином Србије, била је пловна у 17. веку. Путници причају да је она киптела бродовима, који су земаљске производе извозили на Дунав, а одатле се враћали натоварени аустријском робом. Све су остаде реке непловне због брзог тока и великог пада, или због незнатне дубине. Али ипак имају велики економски значај за пределе и насеља кроз која теку.

Међу речним долинама две су од међународног значаја, јер се њима одржавају саобраћајне и трговинске везе између Западне Европе и Леванта. То су долине: моравско-нишавска, и моравско-биначка. Првом је спроведена железница, која преко Беча и Београда спаја Париз са Цариградом; а другом железница преко Врања и Скопља за Солун, којом Србија, преко турске територије, излази на Егејско Море. Значај ових долина је вајкадашњи. Њима је текао целокупан економски и саобраћајни живот од најстаријих времена, па до наших дана. Ове две долине баш и дају Србији онај велики трговински и стратегијски значај на карти Балканског Полуострва. Сваки други пут на Исток, било преко Румуније и Бугарске, било преко Босне и Санџака, дужи је и тежи или неподеснији.

Међу рекама у Србији прво место заузима Морава, на чији слив долази 58°/, целокупне површине наше отаџбине (97.896 км“). Она постаје од Голијске (3aпадне) и Биначке (Јужне) Мораве, које се састају Ko4