Statistički godišnjak Kraljevine Srbije = Annuaire statistique du Royaume de Serbie. Knj. 3, 1896-1897

1. ГЕОГРАФОЊИ ПОЛОНАЈ SITUATION GÉOGRAPHIQUE

té ——

Краљевина Србија лежи на северној полутини Балкенског полуострва, између 42" 22' 15" и 44" 58' 50" северне ширине и између 85" 49' 40" и 40" 29' 31" источне дужине од Фера, или од Гринвича између 19" 9' 40" и 22" 49' 81".

Она има облик неправилног четвороугла, коме углови леже: у Рачи на Дрини, на Увцу, где он оставља границу Србије, у врху планине Св. Илије пи на Дунаву одмах ниже Текије.

На северу одвајају Србију од Аустро-Угарске реке: Сава и Дунав, са запада дели је Дрина од Босне, на југу граничи се са Старом Србијом и Бугарском, а са истока јој је Румунија, од које је дели Дунав.

Дужина српске државне границе износи 1.678 километара, од које долази на Дунав 326:9, Дрину 2237, Саву 181:2, Тимок 75'6, Увац 54'5, Ибар 20 п Рашку 17'2, свега дакле 899:1 километара, а остатак од 778: километара сува, је граница.

Од целокупне граничне линије 406'6 километара пружа, се према Аустро-Угарској, 101'5 према Румунији, 409°2 према Бугарској и 760:5 према Старој Србији и Босни.

Површина, Србије usnocx 48.302-6 квадратних километара.

Планински облик. Србија, је бреговита и планинска земља, ну ипак нема високих планина, јер и сам Миџор, као највећи вис, пење се само на 2.240 метара. Значајна је при том и та појава, да се све највеће планине налазе на јужној и југоисточној страни Србије, као: Јавор, Голија, Копаоник, Велики Стрешери Стара Планина. Ово долази отуд, што су планине у Србији само огранци великих планина, које у њу са разних страна улазе. Тако на пр. са запада улазе у Србију гране црногорско-босанских планина; са југа гране од иланина дарданског и македонског копна; са југоистока гране Родопа и Балкана, а са североистока npezase у Србију Карпати.

ј#