Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 19, Statistika rođenja, venčanja i umiranja u Kraljevini Srbiji za period od 1894 do 1899 godine sa četiri kartograma

у години свега 1897 · - 69.281 1898 · · 55.300 1899 · · 59.548 Просечно · · 62.100

Највећи морталитет био је 1892 године, а

XVIII

на 1000 становника 26739 2 НОЈ 248) 27:02

"најмањи у [898 години. Од 1890 до 1896 го-_

је почео опадати.

дине морталитет је постепено растао, а за тим

| Колико је било умрлих у сваком округу и

EEE

години посебице, види се из следећега, прегледа.

Број умрлих Мошђге Чез абсез 22 Er Ба OREYSM 6 | Од 1890 до | За 5 : у T OO à и н и—–Е n 1899 _ = DÉPARTEMENTS TA Геје просечно = за = à a ac 109 So = 206 " 2 Moyenne de 2 59 о: 592 Oùe 89. 39; QE : с HE ~ У ј = £ | 1890 | 1891 | 18 1898. | 1894. | 1895 | 1896 | 1897 | 1898. | 1899 | теоб а 1899 = 5 | | Ile | | Београдски-Вејатаде 2.456) 2.685! 8.747 8.581 2.998] 2.920) 2.787| 2.409) 2.769 2.570] 2.883 25:07 Ваљевеки-Уајјехо · · 3.487| 3.347| 4.983) 4.621) 3.198) 3.310) 3.709) 2.674) 2.859) 3107 3.529 28:46 | Врањски-Угапја + + 3 +: 4.967) 4476) 5.842) 4.975) 5.140] 5.481) 5.407 8.504! 4.850) 6.108] 5.071 25:59 | Rparyjesauxu-Kragujevac + : + + - - - 3.015) 4,211) 4.317) 4.410) 5.297) 4.276) 3.784) 3.855) 2.947) 3.666 3.923 26:08 | Kpajnaeku-Krajina 2.293| 2.948) 4.767) 2.866) 2.492) 2.582| 2.616) – 943- 2.648) 2.069 2.623 27:59 Крушевачки-Ктибеуас · • - -| 2.810) 2.695) 3.849) 3.121 3.112] 3.565) 4.047) 2.186) 3.287| 3.143 3.131 25:40 | Mopascku-Moraya - : : - || 3.772) 3.908 4.961 4.854 4.185) 4.369. 5.518) 2.844. 4.210. 4121 4,285 25:81 | Hamen-Ni - - - - -| 3455] 5.137] 5.036| 4281| 4211] 42097 4495] 4136| 3.859] 4242] 4316 26:32 | Пиротски-Раоћ 9.188! 2.654 8.951: 2.687) 2.805) 2.000) 2.767| 2.646) 2.050 2857] _ 2,696 29:49 | Ioapuacru-Podrinje + +: + + + + + + + + + 5.092| 5.764 7.875) 7.764 5.818) 5.047) 4.750) 5.322) 5.849! 5.947 5.862 30:77 | Пожаревачки-РоХагтеуас · 4.407! 4.781) 6.914) 5.425! 5.840. 5.284 5.449! 6.102) 4.754 4.546 5.345 24:54 | Pyaunaru-Rudnik + : - 4.608| 3.962 4.637| 5.403| 5.585| 4.780) 5.016) 4.918) 3.882| 4,228 4102 25:21 | Ciexepescku-Smedereyo + + + + + + + + 9.988) 2.644! 8.548) 2.884! 3.470 9.858) 3.067) 2.740) 2.995] 2.751 3.015 26:68 Тимочки- Ток 9.307) 2.567) 8.858) 2.999) 2.882) 3.009, 2.869) 8.050) 2.219) 2.556 2.132 21:52 Топлички-Торнса - + + + + 2455| 2.382 2.110) 1.985) 2.878] 2.858 2.521 2.728) 1.862) 2.576] 2.375 29:07 Ужички-Пасе + + à «à - + . - 3.049) 2.347 2.957) 3.683) 8.097) 3.682 3.417| 3.444) 2:841| 3.547] 3:201 26:31 Beorpaa-La ville de Belgrade · · · · 1 1.492) 1.791 1.999 1.729) 1.663) 1.511 1.285] 1,416) 1.429) 1.514). 1576 95:42 Свега-Тоја! · - · |54.121 58.149 74.145! 66.568 63.766) 62.669. 63.399 54.412 55.310) 59.548 _ 61.265 27:02 Најмањи морталитет био је у тимочком окру- у округу свога У проценту . = M “0 99-Q7 гу, а највећи у подринском округу. Од просечне. ником 15 #28: размере умрлих налазимо пиротском · 669 30:58 подринском 899 16:79 205у НЕЋУ, пожаревачком 139 3:15 о K T 3 Р 7 Ц тимочком 249 10:79 ваљевском београдском | per топличком 121 4:93 крајинском врањском 5 pal Р 6 ужичком 498 16:33 пиротском крагујевачком 2 рагуј у Београду - 82 584 одринском крушевачком | 3 ПА РУ Разлика између 1890 и 1899 године била је топличком моравском . ; DE P апсолутно највећа у врањском округу, а најмања ишком : Н у београдском. Релативна била је та разлика ОМ највећа у пиротском а најмања опет у београдРуднинком ском округу. омедеревеком Број умрлих био је у 1899 години мањи него тимочком 1890 год. и то: ужичком Y ORpyry свега у проценту у Београду ваљевском · · -· 380 10:90 na: 9/ ie Кад 1890 годину поредимо са 1899 годином, крајинском · 294 977 5 о.9 = онда излази, да је прве године било више умрлих Пао · 980 8:25 смедеревском · 187 6:37 у округу свега у проценту београдском · 1 14 4:64 Опадак броја умрлих био је апсолутно и реврањском · 1.141 29-01 лативно највећи у ваљевском округу, а најмањи крагујевачком · 651 20:03 ујоменеревокон крушевачком 333 65 Поредимо ли округ подрински, који је у поморавском 349 9:25 | сматраном периоду имао највећи морталитет, са