Statistika : stenografske beleške

томе ни,lе узрок нека природна него да је рпала вредноот новца, што бива онда кад се пусти >г оптицај већи број новчаница« ■Ш пгто се ви,ди изражавање вредности помоћу индеконих бро.lева јеств опет један важан начин за констатовање извеогагт -економоких чињеница. Поред релативних бројева често ваља поменути и ап* ,. ' сол>тне бројеве, да би ое посматране појаве лакше и оигурније туI мачиле« Кад се на пр. каже да се нешто дешава у 75* олучајева.онда то мозсе значити да то бива у 5 случајева од 4 посматрана олучаја; а може исто тако значити да је то израз правилнооти за врло ве-* лики број посматранид Кад се каже да је у Немачкој становништво приратСло са Ц% годишље, не види се прави домашај тога брола; он се Шди тек кад се квжв да је прираштај изнооио око 900000 отановкика годишње./иарочито код упоређења је важно ново дити и апсолутнo и релативне бројеве, јер једни могу да расту док други спада ју, и појава се боље разуме, ако се изрази помоћу обеју врста бројвва. Прилилон оређивања бројева треба изоотавити ове °не чкњенице, које би ометале посматрању које се вршимо иопитиваље потрошње пива у једнол земљи о глав« на главу, морамо \|изоотавити децу до 16. илк 17 год», да би смо добили приближну потрошњу алкохола у целој земљи.|Увек дреба елимашоага ошј брсј који не утиче стварно на једну чињешшу. Потребно је увек упоређивати што хомогеније маое. Ако цроучавако писменоот у једној земљи, треба кзоставити децу иопод 6 или 7 год., која уопжте не могу бити пиомена, а сачкњавају можда једну петину отановништва целе дотичне земње*

СРЕДЊЕ (ПРОСЕЧНЕ) ВЕЛИЧИНЕ

дЈедан начин да сз податци ттредотаве у што проотијем обликЈг, јеоу т.зв. оредње величине односно вредности, илз просочни бројеви.