Stevana Stratimirovića mitropolita karlovačkog plan za oslobođenje srpskog naroda

20 Прот. Ст. М. Димитријевић

литичког, можда, призрења, осетили су већ, осетили пред лицем. целога света мужанство и мудрост владалаца Русије, која оживотворава њихову мишицу. А бедни Срби, и благочашњћем и језиком, и крвљу, и усрђем, и свим, што саставља златне љубави савез, ближи од свију осталих, и — заборављени сасвим!!!

„Ти, који си ове савезе учинио и снаге им задахнуо, зар ћеш Ти попустити и оставити их да заборављени буду и од стране Александра Великог и да буду изгубљени до краја» Или ули у срце Његово тугу плача њиховог, и они ће већ постати срећни. Буди воља Твоја!“ =

У писму своме, којим је спровео цару вапај Стратимировића, Самборски, после осталога, 0 самој овој ствари каже: „Предузимајући далеки пут морем, будући стар и слаба здравља, ставио сам себи у дужност спровести Вашем Императорском. Величанству нацрт митрополита српског народа, Стевана Стратимировића. Подвргавајући себе к стопама Вашег Императорског Величанства, заједно с њиме до суза молим, да не ставите у погрешку, што није потписано име састављача. Митрополит се није осмелио ово учинити, бојећи се, да главе лишен не буде“. Даље Самборски каже, како он лично зна овог митрополита и уверава господара Богом, који зна шта је у срцу, да је он истинити и ревносни пастир цркве и потпуно предан руском цару. Знајући из детињства најмилостивијег господара, као 7 то,

да је он пријатељ рода људског им да је благостање, створено

људима, најслађа пијћа души његовој, Самборски је без бојазни примио овај нацрт, и то не као политичар, него као служилац хришћанске цркве и највернији слуга, чији је сав живот посве- ћен у искрену жртву Његовом Императорском Величанству.

Друго је писмо упутио Адаму Чарториском, који је тада управљао Министарством Иностраних Дела, у коме га моли, да преда императору писмо његово са приложеним нацртом, који је он примио од словено-српског митрополита, и њему понавља, ___ „не као политичар, него као служитељ цркве, која заповеда учествовати у несрећи ближњих“.

Оба своја писма написао је Самборски у Бечу 14-тог јуна 1804. године. Е

За правилну оцену вредности Стратимировићевог предлога и српског устанка, бржи и у ширем обиму успех његов,. судбоносно је било напред показано неруско и несловенско васпитавање Александра 1 и ондашњи баш најактивнији рад оног