Stevana Stratimirovića mitropolita karlovačkog plan za oslobođenje srpskog naroda

-____- Стевана Стратимировића Пе 5

што смо рекли о јединству између поступака Чардаклије, плана Стратимировићевог и рада њиховог са Самборским, али прва је неоснована. Да Чарториски није ништа враћао Самборском потврђује и казивање Миленка Вукићевића, како је и оригинал Стратимировића и извод из њега видео у Архиви Мин. Иностраних Дела у Петрограду). Дакле, није ни једно ни друго могло бити враћено Самборском. И мимо овог сведочанства о томе, близо је памети, да Чарториски не би могао бити оволико самовољан ни према обичној представци, упућеној цару, а камо ли према овако важном документу црквеног поглавара, добро познатог у вишим руским круговима, а који се овим јавља као представник једног пробуђеног словенског народа, који је већ био устао на оружје. Уз то га препоручује сарадња у томе тако меродавне и цару интимне особе, какав је био Самборски, с којим је од детињства у преписци, а спро= Води представништво Русије у Бечу. 5 -

Одласком на боловање, а затим потпуним удаљењем Александра Романовића Воронцова са положаја државног канцелара, његов главни помоћник, Адам Чарториски, баш у овој 1804. години постао је министар иностраних дела, и, како сам каже, ушао у најистакнутији период свога живота. Као такав, он | је идеје Стратимировића саопштио цару, али са тенденцијом својом, својих и царевих једномишљеника. Не само да је овим поводом водио разговор са царем о српској ствари, него је поред ње Чарториски спроводио и своје пољске интересе. У оном делу мемоара својих, који се односи на 1804. годину, он се о томе овако исповеда. — -

„Мој политички програм, чији је основ био правичност и законитост, неминовно је водио и поступном васпостављењу Пољске краљевине, Али, да не би се прилазило управо к оним тешкоћама, које би имао срести овај нови правац дипломације, Толико противан укорењеним идејама, ја сам избегавао изговарати име Пољске. Идеја њеног васпостављења истицала је сама собом из мога програма и оног правца, који сам ја хтео дати руској политици. ја сам говорио само о поступном ослобођењу народа, који су неправедно лишени њихове политичке самосталности; ја се нисам бојао говориши 0 Грцима и Словенима, јер слична мисао није се укршшала са погледима и жељама

5) Карађорђе П, 235., напомена 448.