Stihovi / Sima Pandurović

СИМА ПАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

ОСРАМОЋЕНИ САН.

Цинички и грубо затворисмо срца

За лепоту земље, и звезда и цвећа,

За интимну радост, за туђ бол што грца, За љубав и немир будућих пролећа.

Равнодушно, мирно напустисмо оно Што је нежна душа прошлости нам младе; Нисмо били тужни, кад погребно звоно Огласи крај наше младости и наде. Сурово смо своје сахранили снове

У сандуке тврде, у дубоке раке Заборава вечног, где се црви тове, Заборава душе и нежности сваке.

И док наша срца загрљајем мира Мрачнога и тешког леже на дну гроба, (Страсти су повеле оргије свог пира_ И нас, јадну децу свога срамног доба.

И у ноћи, које гаврани: се плаше,

Наше бесне страсти, с маскама што крију, (С перверсним весељем крв живота пију —. Расточено вино у бизарне чаше...

~

Само, црним друштвом, као танак влат На ветру, задрхти слутња што се крије. 'Монотоно, кобно, ко домаћи сат У зиду, док једна опомена бије.

"Слућеног гласника савести још нема. Али он ће доћи, ма у задњи час,