Stihovi / Sima Pandurović

102 СИМА ПАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

ЗИМА.

У моме срцу, у старинској вази Убрано цвеће спомена се суши; Над срцем мојим један облак блази Зиме и ветра — наговештај души Да срећна доба нестали су трази, А мрачна студен спомене да гуши.

У мојој души суморни пејзажи

На мутном сунцу тамне и трепере;

У души мојој — ти, мој Боже, кажи! Мисо без сунца и умор без вере;

У свести мојој истина не важи Светлошћу свога бића. Ту се стере

Широки покров снежног заборава, Црнина гроба, где сунце не сија, Где ћути, као у дну мора плава Кржљава флора, љубав моја, чија Снага и нежност у хладноћи спава; Где цвеће бола и стварности клија.