Stihovi / Sima Pandurović

ПОД РАЗВИЈЕНИМ ЗАСТАВАМА 115:

НА ПОЉИМА МИРНИМ ПРОХУЈАЛЕ БИТКЕ.

Руди хоризонат мистичан и црвен, Крила страшног мрака падају на раван, На јаруге, врлет и на пут утрвен

Куд победни поход прошао је славан.

Свако место, камен, жбун и травка жута Дрхте под ветрићем једне ноћи страсне У којој мртваци леже украј пута,

А далеко пламте силне ватре јасне.

Крваве су сенке пројездиле туда

К'о авети мрака пред капијом пакла,

И тресла се земља из дубина свуда, Кад је Царство пало ко кула од стакла.

Грми задњи одјек, потмуло и дивље, Борбе што се с мржњом и очајем води, Док у мраку будно, све живље и живље, Дише стара земља у новој слободи.

Све душе;,у нади и у страху цепте, Као жуто лишће, као травке витке, Када крупне звезде почеше да трепте Над пољима мирним прохујале битке.