Stihovi / Sima Pandurović

СИМА ПАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

БЕОГРАД У РОПСТВУ.

Откада те нисам видео, мој Граде На ставама мирним Дунава и Саве, Где сам своје дане проводио младе, Дане првих снова, љубави и наде.

(Сурова је бура преко твоје главе Прегрмела с бесом свирепости слепе, Уништила с мржњом твоје ноћи плаве, Пролећа, лета и јесени лепе.

Како си ми данас мрачан и ороно! Ни пуста трага радосном животу; Варварин је груби злурадо ти лоно Глад, ропство, беду, увреду, срамоту.

(Од завере мрачне на слободу људи

Ти си мучки удар задобио први, Поносан и храбар — из твојих су груди Потоци потекли племените крви.

Данас, ти си тужан и остављен скоро. И улице твоје, и тврђава стара

Пусте су, и њима одјекују споро

Још само тешки кораци варвара...

Ал' плавом ноћи, када душе траже Утехе у миру што с висина дође, Дух слободе, поред оружане страже, Невидљиво твојим улицама прође;

(Одлази на старе бедеме, и стане Гледајући видик у нади и слутњи,