Stihovi / Sima Pandurović

и

ДАНИ И НОЋИ – 59

НАМЕТЉИВИ МОТИВ.

У шта нам је прошла наша младост рана, Наше лепо доба живота и снаге2

Куда ће отићи наше жеље драге,

И где им је покој последњега стана 2

У неравно! борби, посртању дугом, У зноју и раду, кроз бригу и тугу, Ми смо вечно били у истоме кругу, И теглили јарам и себи и другом.

И невоља тако сваки нам дан страћи, И ми не видимо небески свод плави, Ни звезде ни цвеће, и увек нас дави Један облак дима; а живот је краћи... Увек исти живот што мили и тече Као прљав, жути поток после кише, А ми стално ништа не желимо више Но да падне мирно, благотворно вече.

И најлепше што смо имали у низу Својих младих лета, то је опет био Један мучан, тежак сан, лелујав, мио, (Сан љубави што је своме крају близу.