Stihovi / Sima Pandurović

ТАМНЕ ИСПОВЕСТИ 91

И лепих жена! Нек њин нагон има И сад у нама своје старе жреце; Недостојно макар, уживајмо с њима, К'о жалосни оци немогуће деце.

(Све то неће дати оно што је прошло, · Ал походиће нас дах среће нам стари; И то што је тужно и с натегом дошло Имаће опет ненадмашне чари.

(Осетићемо мирис љубичица

Старих, и љубав, и наду пролећа,

Па ма и млада а увела лица, —

Ми. по милости божјој, љеца овога столећа.