Straža

Број 170

С Т Р А Ж А

СТРАНА 3

л.

следица смрти.

престолонаследникове

I) №к

Впада и Смиод Софија, 25 јуна Затегнути односи између владе и Синода почели су да попуштају. Нре три ;/ана министар просвете посетио је Егзарха Јосифа, који се налази ван Софије у једном манастиру. По* сле дугог конферисања са њиме, министар се вратио у Софију и одмах је посетио софијског митрополита. У круговима блиским Синоду говори се, да је између мини стра и црквених власти решено /спорно питање око увпћри-а у

живот Ег*архиског Устава, којим су се имале уништити многе концеснје свештенству. На сае стране лоповпуци Софија, 25 јуна Поводом оптужби са разних Страна, да су од стране управе „Црвеног Крста'* чињене разне злоупотребе за време рата, министарски савет је на својој последњој седници решио да се целокупна управа Црквеног Крста стави под суд. Ииовремено, министарски савет је решио, да се на имања оптужених стави забрана, како би се у случају утврђивања неисиравности и злоупотреба имала држзва од чега наплатити! После кукавичлука, крађе! Дивота| ДНЕВНЕ ВЕСТЦ

Свечан пријем И ако Њ. В. Кр љ о Петровдану неће блти у Београд/ ипак ће тога дана бити свечано примање у двору за које је већ утврђен распоред. Београдски кандидати За предстојеће изборе народннх посланика у Београду ће бити три кандидатске листе: радикалне, социјалистичке и уд* ружене Опозиције. На радикалној листи остаће стари кандидати, а носилац ће опет бити г. Никола П. Пашаћј на опозиционој листи биће носилац Љуба Давидоввћ илиДаша Продановић, а социјалистичку но си Драгиша Лапчевић. Избори окружннх посланика Њ. Кр. В. престолонаследник Александар потписао је указ, којим се наређује, да се на дан 3. августа изврше избори по* сланика за окружне скупштине у целој земљи у старим границама Окружна скупштнне Свих седамнаест окружних скупштина сазване су указом у првн редован сазив на дан 20. септембра. Избори Државни Савет утврдио је, да поједини окруза на дан 1. августа ове л године имају да? бирају народне посланике (заједно с квалифакованим): 14 пожаревачки округ, 12 врањски, 11 подрински, по 9 крагујевачки, моравски и нишки; по 8 београдски, крушевачки и тимочки, по 7 ваљевски, смедеревски, ужички и чачански; 6 крајински; по 5 пиротски, топлички и руднички. Вароши бирају стари број по-

сланака, Београд 4, а Ниш Крагујевац по 2. Гласачка иеста За идуће изборе биће у Београду 15 гласачких места. Нов шеф Г. др. Драг. Дучић, секретар Управе Државних Дугова, унапређен је за шефа кријумчарског одсека управе државних мон^пола. Царински указ Потписен је велики указ о размештају царинских чиновника. Одликовања Данашњи број „Српских Новина* доноси до данас највећи указ, који обухвата ваљда око тридесет хиљада имена за храброст и за ревносну службу одликованих за бугарски рат подофицира, каплара и редова. Нашвм читасцмма у ?т (Краг.) Данас смо обуставили шиља* ње листа В. Стефановићу, ревизору новина у Рачи, и зато молимо наше поштоване читасце, да се прегплате код месне поште на наш лист. На овај корак принуђени смо крајњом. несавесношћу Стефановићевом, који нам већ пуних шест месеци не шаље новац за продате новине. Нвправедни напзди Један овд. лист пре неки дан напао је потоуковника г. Симу Симића као да се он у окружној команди арогантно понаша према обвезницима. Ми г. Си» мића врло добро познајемо и знамо, да је то човек питом, благе нарави и болећива срца, који према исправним обвезницима има само љубави, а забу-

шанте, каквих је имао прилично нарочито међу београдском ћифтаоијом, ваљало би мотком упутити на вршење дужности, јер се свака шуша не боји Бога. Г. Симић је честит и исправан офиаир и цео његов рад у команди своди се на најсавесније и најпредани]е вршење дужности. Издање СкбрлиИеввх књнга Госиођа Клара Јов Скерли* ћа поверила је г. г. Богдану Поповићу ,’власнику „Српског Књижевног Гласника". Слободану Јовановићу, професору Универзитета, Павлу Поповићу уреднику „Српсксг Књижевног Гласника", Милану Гролу, у* правнику Народног Позоришта и др. Војиславу Јовановићу, сталном доценту Универзитета, дужност да се старају о заштити и издавању књижевве огтавине њенога покојног мужа. Д-р Јована Скерлића г. г. уредници] пздавачи, књижари и тако даље, моле се ца се за све преговоре о издавању и врештампавању обрате на једнога од горе поменуте господе. Кандкдацнја По унуграшњости већ су по* челе да се утврђују кандидације за поеланике. Ррви је своју кандидацију на среском збору утврдио у Лебанима Милутин Драговић, досадашњи посланик. Сада настају дани кандидације. 1 ј И) Кишјеш — Дои импосрђа — Оставка старе Управе — Бирање нове управе Крагујевац, 21. јуна. На окомадашњој скупштини друштва, за подизање „Дома Милосрђа.* овде у Крагујевцу, 19 т. м„ десило се је оно, што смо и предвиђали. Друштвеним парама тријумвирата, уписана је маса чланица (међу којима ни]е заостала ни наша „Оаоа Јована“, као вођа пзлилулских глаЈ сачз, и капл-комшика, авлије, која је сва отишла на гласање, за нову управу), а које су биле примљене и опргмљеие само за тзј дан! Јогунство женско, оличено и у варвзрству људи, којима је Друштво Милосрђа исто толико на срцу, као лањски снег, преовладало је овде, уз припомећ, и званих и незваних гостију, и натурених адвоката, чије су беседе изазвале оправдану смејуриј/, обеју парничнвх страна; те тако се и леае идеје нзгло ближе своме крају! Дај Боже да друкчије буде, али слаба вајда, јер су прилози Друштву и сувише одоцнели, и за ово неколико месеци. Пошто су многобројне чланице, незадовољне, нааустиле скупштину, а неке од управних чла-

ница, и подносе претходно своје оставке, нова чланови са баба Јованом после паклене ларме и сИлне свађе, коју је једва утишао директор гамназије г. Лу* ка Лазаревић, изгласали су себи, већ унапред саремљену управу, под протекторатом, и даље, онах Божијих слугу, који раде противу наше сиротиње.О њима је писано већ доста. Пвлилулци су имали намеру, да за председниц/ гласају и баба Јавану: јер сви веле, да би и она часније радила, од већ познатах заслуга Павловићке, Митровићке, Ковачевићке и других. За председницу Друштва изабрана је г-ђа Лена Бороваћка, подпредседнице су: г=ђе Драга Бојзџићка и Пецићка, а благајница, г-ђа Косара Пзвловићка којој ће књиге водити њен супр^т г. Илвја Павловић свештеник. Скупштина је била у лепој саЛа прве крзгуј. гимназије. Бапс1о1о.

Јђубаб, љубаб.... Трагедија једне младе девојке Грексиноћ око 9 и по часова азвршила је самоубиство једна млада девојка, бацивши се под трамвај који је ишао низ ону низбрдицу између Губеревца п Монопола. Кад је трамвај погцао од Губеревца, приметила су два младића која су баш тад пролазила, једну женску прилику, која се узрујзна рриближа* вала трамвајској прузи. Они покушаше да је задрже, јер су посумњали да она смера да одузме себи живот; ? али им се она истрже из руку и баци се под трамвај. Ране које је задобила биле су тако тешке, да је убрзо у тешким мукака испустила своју младу душу. Ко је самоубица Несрећна девојка зове се Мироскава и кћи је угледног београдског марвеног лгкара г. с,мила Крзтохвнла. ^Лепа бринерка, са пуни и руменим образима и увеч са осмехом на уснама она се често виђала на корзо-у у пратњи своја два братз. У последње време, од пре три — до четири месеца, она се ј( виђзла ређе на корзо-у, а и када би изашла, то је увек било у пратњи једног, плавог, висског и елегантног младог човека У пријатном и веселом ћааењу она ђе са њиме пролазила не обраћајући пажњу ни на когз. Свет, који их је познавао говорао је, да јој је тај млади човек вереник, да је Чех по народности и да је инжињер по струш. Чекао је само поданство и дажавну службу, па да се -у^у! Родитељи не дају Даш су пролазили. Они срећни | пуни наде за будући жиI вот. нестрпљиво су очекива^ тај дан, када ће бити своји за увек. Несрећна деца. ,Нису могла ни да замиеле, да баш у тренутку када су они држали да су најсрећнији, да је баш тада анђео смрти замахнуо својом смртоносном косом више њихове глазе, и да само чека час па да покоси младе животе! И тај час је дошао! Родитељи леае бринерке усаротивише се њиховом браку. Млад, сувише жустар, понеки пут и нагао, он није ни најмање уливао поверење њеним родитељима. Његова живахност, његов немирни темпераменат учинио га је у очима њених родитеља авантуристом. И једнога дана он нађе затворена вратз, која су му дотле била широм отворена. Тешки дани Настадоше тегши дани. На дотле увек несмејаном њиховом љубавном небу, беху се навукли тамни облаци. Судбина је хтела да јадна Мирослава попије и последњу кап отровз: пре два дана добила је писмо од свога одстрањеног верекикз. Он јој је јављзо, да се решио да нааусти Србију и моли је да га заборави. Јер, тако хоће нека виша сила! Јадна девојка! Њу је ово поразнло као гром. После једне дуге бесане ноћа, план је био готов: нз оном свету биће лакше, тамо нема ни м у к е ни патње. Под точковима електричног трамваја Ве е је било давно. Свуда тишина. Из врта болнице за душевне болести, са једног дрвета прижељиивао је славуј својим умилним гласом. Хладан ветрић је пирио и разносио сладак и заносан мирис разцветале липе. Небо ]е било иуно ситних звезиа, а бледи месец је мирно пловио небесним сводом. Нз средини низбрдице, ниже скретнице, у присенак једне ли*

пе стајала је Мирсслава и дрхћутелом очекввала је смрт! ва се ближила. Електрично о ^ њено једва се назирало, тамо, ниже Монопола. Али мало по мало па је постајало све веће. Бећ је ту! Још само неколико тренутака! Њено понашање пало је у очи и двз младића покушаше да је спрече, али узаман. Са болним криком она им се отрже и баца се под хладне точкове електричног трамваја и смрт је настуиила. Точкови су је сву измрцварили. < * 1 ; ! После полициског увиђаја пренета је у хируришко оделењг ради секцаје а дчнас ће бити сахрана. П.

шшшттжшшштш ш „ ^ . ш ш

ш ш ш

ВИЛУ У селу Кпвцу

на најтепшем и најздра вијем месту са благородним воћем, виноградом и бунаром, продаје К. ГРегорић ШТАМПАР Космајска ул. бр. 22.

* ж * •ш т Ш т ш ш

№штжшж З без белеге трогодишк и четворгодишњак, један пастув други почишћен, ванредна касачи, добро однеговани продају се по повољно цени. Коњи се могу видети и за погодбу упатати на цигљани „Слога" на Смедеревском друму. 1-3 шшшшшшг. жтшшшш

ПЈ1АТНА ВЛЛИМ11-МШЛРР ШОИШа ПЛАТНА Ваеића и Симића- Београд Главна радња: Трг Престолона- Филијала: Краља Милана улица следника Александра бр. 8. Тера- бр. 105. — Врачар. — Телефон зије. — Телефон бр. 949. број 1150. Добила је у врло великом избору и продаје по ниско одређеним и утврђеним ценама и то: Цица, Зефира, Батиста и Дедина у најновијим шарама и потпуно постојаним бојама Панаме, Сегелту^а, Цикета и ВеЗа за женске и дечије летње хаљине и костиме.

ј*&асрије-1јајга за хаљине мушкарцима

ЗТлашна у свима ширин. и каквоћама

Рубља 31 «ГШШ, мантлова, чаршава, капа, пешкира, пикетски ** плишани.

МСТРЕ НА ЗАХТЕВ ШАЉРМО БЕСПЛАТНО. Поручбине извршујемо брзо и одмах.

ОБЕШЧАШЋЕН А или Без невестинског вела

со г* гт Д С л К А 3 Н А Тако, сад знаш све, рече оцја најзад |-ад је заврдшла ивоју причу., А сад, нди, пе враКај се вииле !и \ПјЈе!зирн !ме. ЕвЗ њених речи је шбијјао тако велики бол да је 'Бујзепе бцо!. ронугг. Не, Мариета, рече он па је лриву‘-е уЗа се и ттољуби; (то у оврме крају пије бпло шштга Карнзчит ои јпи мало чудновато)., Ја немам працо !а]атер1'ре3111 ем, јер ма колнко утонулр у у<лл (I у блато, цамо је твоје тело >-рдшпло, а Лутиа је још увек чиста »сао 1 јато - је И Оила. Јадна Мариета., и ако те не могу учинити својом иоено'**, као што с^м <не■ ад мислио, ипак ннкад нећу престаги Да те волим. | Буцепе је после ових речи шет за* !’ > ли ц обасу топлим <и ват|)ецим потољупцима. У !Оме се још један пут^д улице-укпзсние кроз прозорска окна она дг.а

страшна ока, која су Мариегу посматралД и ШрјИликом њеног малоцргђашњег орпцања са друштвом. Овога пуца ј€ у њима светлудала мржња помешана са љубомором. Највад обоје престадоше са грљењем иариетино лице ЈОШ ВЈИжт; , сад је све сијало од ‘радос‘ти и 1задовол>ства. /' , ћ ’ Зато она рече Ђузепу: Хвала ти, Ђу|зепе, ошо СН тако добар и љуба|зан'према мени. Видиш ди ни ја тебе нисам заборавшга,. И жјздј све своје невоље и крај свега сјвога јада увек сам мислила ма тебе. 11а 1и ако је све било доцканрји (Шко -оам знала да ми више не може биги ецаса, и пак сам се поуИдало надала иа Кеш ме и хтети и умети равумети. Како сам чезнула за тобом, драгц мој Ђузепе! Богородице ми не лажем Једина и најват]>е 1 шја ми је жеаљбила ДД те још један пуг 'чујеМ твод мили ла глас. ■ , , Сад сам и то дочекала. ’Сад< си ме огет загрлио и пољубио 1ои \*е Као што сп ти некад чинио. Ђу1зепе, чини ми ое да бнх сад лаподносила и све оне муке, (на које ме ударао мој мучитељ. кој'и 'Је сад, на

моју среКу, у затвору ,и јнемогуКности да ми се освети. { ОсеКање да ме не п еШфаш ,н не одгурујеш од себе, дајеи нову снагу. Ђузепе је п^.^ ^зих речи одег иежно пољуби, 'што је би ујзрок она два тамна ока иба проз«| -а Се«но -сввиу . лј^Ссае јој јомг рече Употреби ту снагу д се подигнеш ч Да се отргнеш >© жиота, којим ои >‘<1»ела до саДа. Она је тужно одмахи^ла. главом п рекла: ■ I | ' То не иде, Ђ^епе. То ве|иде, ла;макар хиљаду пуХ, тела. Кад се неко тако ниско СпустИч као ја, онданема вшше подизања. \ Мој пут је тачно с\с-лежон. 'Мој Че се жнвот свршити онЉо као и жпвотвот свпх овИ жена п фвојака, које !ви, диш овде како се вефте и проводе. Још коју гздину па јео^асвесвршен.',. Жене као ја шчто оамуцфуусИротињском дому или у бол^ци. Рекав то, прође рукогЈ бро(з своју Косу и забаци црне 'витиц Да теме. После рече: Али бар данас да булјио (весели. 'Још смо млади! Данас још џ играмо. Шта нас се тиче штд !Ке донепсутрашњиац. Зато ме пусти да се још^анас провег|в-

лим и науживам среће што сам т&даиас те опет видела. 4 Пбсле ових речи сиажно га је одвукла у Дворану за и г РУ л Лочела дивље играти са њимје Да су му рдсилме игре непрестано тукле слепоочнице. Те.-;. ј. а д. јЈ.и . ге улорили. одаале

је Ђу\зепе !на њено ммсто. На његовом челу лежао је један црн и таман облак. Он није ни слутио 'шта се Све ,у њеној души догађа. 1ЉВДепова 'сурова мушка Душа није била у стању да осети како 1се она грчевито хватала ;зд ово мало садашње среКе. Шему је све изгледало друкчије. Мариета је била лаколшслена и покварена. Јер, како би ицаче 'сад, кад су -обоје сахранили своје наде, да С!е тако безбрижно предаје срћи и игри? Збогом, Мариета! Рече јој он најзад II пружи јој руку.. Морам да идем. Хроз три дана отиснуКемО се опет на пучину. Чини ми ое (аЈа се нИкад шшзе Не 1(емо видети. !ООна се чисто уплаши о оћрОмењенога тона његовга гласг. Шта? Зар веК идеш? ЗапиталД, га је. Зар иећеш да останеш јо ш једно врЛО Азм.--© орвтш: ? ^ Он одмахну главом. Не могу Мариета!

У поноћи морам блти На броду. А *г зашто? Оно што смо једно другОчџ имали рећи рекли смо. И пре него што је она, мгла шт (јзећи, он је ве!. био уеојзЈСрјукапу1и1отт4а.; . У. дсго време лесгаде ш ош^х тампиочију са прозора. То нису биле очи никога о!ругога до очи Емилове. ЗахваљујуКи његовој рани на мгшшиц склонили су га у апсаш ку болницу. ГШзуме се, мцслнлн су да га ,ту држе прпвремено, док му се рала мало ,не залечи. I . Овде стража није бпла дако јжа и строга, те је последње нКи улучи нрилику да псхЗегае користећи се нцожТшГ стражаревом. Нвгтавићс **

Пза ппзтз ћа ,,Стргж/ ‘ I д. м.

сш«