Straža

! е1

191 .

ВЕ01 РАД I Е^ЕЉЛ 13 ]У Ји \ 1914. Г Д

I V.

СТРП»0

СЛОБСДОУМНИ ОРГАН ЈАВг ОГ МИШЛ.СЊА

Ацмоа •• топограа: .СТРАЖА' - БЕОГРАД Пратппата •• Ор1а]у •■ пошта: н* годнну дин. 12’а ШВСТ МЕСВЦИ • ТРН МЕСЕЦА , ЈЕДАН МВСВЦ Зротшп 31 инострштво Н1 поштн: н* годнну дин. 30 . швст мвсвци , 15'. трн мвсвц* , 7*50

6 3*— 1*—

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

УРЕЂУЈЕ ОДВОР

ТЕЛЕФОН ОЈГАЧПАРИЈЕ 1092

Аустрја тража од нас да се ирогласимо за њену провинцију 0 у ц ц ј д везне дужности за сва-

Јуче у 6 часова по иодне наша влада требала је да одгово* ри прима ли или не захтеве из Ее<а, које смо цитирали јуче. Када ове редове пишемо нисмо моглн дознаги какав ће тај од* гопор бити и какве ће он последице имзти, али према ономе шго се поуздано могло из ове т;(ј нсгвјности докучати јесте, га је Србчја, као културна европсва држава, не из уображен га страха но по осећању дужно.ти, вољна да сз своје стрзне учини све што је потребно, да се дође до праве истине по делу Видовданске трагедије у Сар јеву, да неће никога штедати за кога се несумњивим чањениц ма утврди, да је имао удела

очекивати, да ће добити све оно што тражи. У осталом он је свакако и тражио и оно што је знао да не може добити, да би добио онолико са колико би се задовољио свани увиђаван политичар на његову ме:ту. Нити ма иожемоунапред изјавити, да ћемо најурити сваког оног официра и чиновника, на кога Аустрија укаже прстом, нити ми смемо допусгити да нам Беч за наше шкопе одређује на* ставни план и прогрш, а и не смемо и нећемо пристати, да пу стимо да аустриске власти функционишу на нашој држзвној те* риторији. Када би другчије радили ми

ку културну цржаву. Влз-

да Краљевинв Собиј

стоји и лзнас на томе

глелишту, и ппсле пге>

да!е поменуте ноте, к

учинмНе у помену гом

у ( вој завери, и да ће настоја би сами добровољно абдицира-

на-:и у будуће да се гнемогући бачљење у Србаји густриских поданика, који кују плааове протш у своје домове. Свакако ће у том тону бити спглизован и одговор што га је синоћ г. Пашаћ предао барону Гнзлу. То је све што СрГИјЈ може учинши и што је у осгјлом в дужна учинвти. Виш ■ од ње може тражити само г. Берхтолд, али нв он не може

ли на своју државну самосталност, а без големе нужде и без море крви ми то нећемо учинити. Ако Беч тражи и какве изјаве, попуг оне приликом решења анексионе кризе треба му дати све што год хоће. Та ће нас изјава везиваги исто толи* ко колико је бечку владу везивао њен потпис на Берлинском уговору.

правцу св« што може

ла 6и доказула пучу и-

скпенг?ст у тржњисво*

јој, да, према АуСТро-У-

гарско! опговопи свим

дужност-*ма до ра су-

седка'

Владина изјава

Паметнији попушта Ми смо већ били напвсали горњи чланак када нам је дошао до руку јучерањи број владине „Самоуправе" у којој <е V уводном чланку вели од ре 1 1 ; р речи ово : „Шнистар спољних послова Србије, већ у више прилика, пзнео је гледиште своје и својих другова у влади, по коме Ср6 иј 1 , у име великих и важних својих интереса, жели искрене п коректне, суседске односе са аустр угарском монархијом. Искречо прожета .'ом жељом,

и уверењем о потреби тих односа, Влада Краљевине Србије предусретљиво ће изаћи

на сусрет свим оним захтевима аустро-угарске

Владе, којима се иде на

сузбијање злочиних двла

и појава нереда у суседним земљама, јер у томе гледа испуњења оба-

Рдтие епасности нсма Будим-Пешта 12. јула У највншим мађарским круговпма држе, ди и поред све оштрине тона, који је употребљен у нотп, ипак нема изгледа да ће до рати доћи. АустроУгарска тражи својом нотом само оно, на шта као држава, која хоће да има мира, има арава. ., . , У исдашњии круговимз добро је примљена изјава г. Пашића, хоју је донео букурешки „Адеверул". Ватна седница у Лешти Б.-Пешта, 12. јула Јуче у подне одржана је пуна министарска седница. Седници је присуствсвао и министар домобранства барон Хззаји. На овој седннци претрес.ша је нота, а министар домобранства изнео је стг ње у коме се н&лазе дсмобранске трупе. У Пешти су уверени да дј оружаног сукоба неће никако доћи.

папад на замак

Србија попушша

— Види опис на трећој стр^ни

Србија Кв нспунити аахтеав А-Угарснв

Берлин, 12. јула „Нацаонал. Цајтунг“ има овај взвештај од свога београд ског кореспондента:

— Једна висока личност из министарства соољних послова изјавпла је вашем коргспонденту, да је вчада рзсположена, да изиђе на сусрет жељама АустроУгарске, у колико то не вређа углед и достојанство Краљевине. Уверена усвоју невиност Ср-

ћом резултат истраге по Сара- мирољубиво држање. јевск.м атентату. Србија, одно-,ј 2 П Истрага св иоди

сно њена влада неће ништа да крије, јер за то И нема потребе. Србија ће учинити све односно истраге у земљи, не само да би задовољала Аустроугарску, већ др би пред Езроиом показала

бија очекује са крајном мчрно- своју лојалност и сзоје чјсно и

Мвлано, 12. јула Допвснвк Кориера дела Сера јавља из Београда своме листу, да београдска полицаја води, по личној 'иницијативи енергичну истрагу због сарајевског атентата.

№Ј1> днтвдрд

Авантуре великог

детектива

у лабобском кабезу

Трећа глава * Детектив и злочинац

- А како ћете ви. мајсторе, у I ћ ући у менажерију? —'То је моја брига! У сваком г а у Нат Пинкертон неће допу. пги да његовога Боба растргну и !._■ ждеру лавови. нежао гогледа Пинкертона, - волео, в једва је чее време ооласка на Ко-

Кад су се довољно снабдели р<волверима и муницијом а оделом, у које ће се пресвући, доиста су се и кренули. Кад су стигли на Кони-Ајленд, одмах су потражили место, на коме јеГризамова менажерија. Решили су да у г рви мах јсш ништа не по,чну, већ су мирно и безазлено шетали и разговарачи о сво* ме плану. Крај једне гоаионипе, крај које су вмали да прођу, застали су и

почели су размишљати где би било понајзгодније, да се преруше. У гоаионици и пред њом било је доста Света те су слабо коме могли пгссти у оча. Боб је предложио да се пресвуку у једпом оближњем жбуњу око кога није било толико много светз. Баш кад су о томе разговарали из крчме изађе један риђи човек, одевен у оросто, али не баш тако прљаво одело и чије је лице одавало правога злочинца, коме је вршење злочина већ ушло у крв. Кад је спазио оба детектнвз, овај чсвек је заст^о изненада, али га детективи нису ни приметили, нити су на њега обраћала пажњу. На лицу овога човека појави се један пакосни израз и он звизну кроз зубе. Најзад се брзо изгуби, у гомили. Одавде му није било тешко да стално посматра обојицу. Оба детектива су се међутим споразумела да оду у онај жбун и да се пргсвуку. Уговорили су да се један гр свлачи а други да стражариП сле би се други преслачио, а први би стражарио. Кад је изл’зио са Бобом из своје канцеча|ије, Пинксртон је првобгтво имао намеру да у менажерију

оде непреобучен; јер је био уверен да га Гризам не познаје. Али >спуг се ипак предомислио. Нашао је за боље да се преобуче, ј?р се на Кони Ајленду шуња безброј сумњивих елемената, који су всћ имала посла са њим. Ако ба га познао који од тих, могло би се десити да му смета у његовом предузећу, па чак можда и да му се освети. За то се решио да се пресвуче ззједно са сеојим помоћником Бобом. Па ипак није ни слутио да га је и поред свега тога један од његоњнх „бивших" приметио и да га је већ почео посматрати и пратити. То је био риђи Бил, цреспољни лупеж, вођ 1 некадашњих ззвереника прогав Пинкертока Ти су завереница МИСЛИ/.И једнога дана дз убију Пинкертона б о м б о м, цриоез: н :м за сто у његовом стану. Рпђа је сасвим тачно видео како су оба детектива отишча у жбун, па му је чак иошло за руком да се пришуња за њима, те је тако видео да су се дегективи у жбуну пресвлачила у намери да се преруше. После од прн/ике десет минута изиђе из жбуиа једги стари, сав се-

ди, научиик са златним наочарама,

у^пратњи једнога младога елегантнога кицоша. Риђа БилЦе сасвим тачно знао да овај стари научник наје нико други до детектив Нат Пинкергон, а овај млади кицош његов помоћник Боб. Вадећи их тако прерушене, рвђи Бил опет кришомфође за њима, те се и он, са њима ззједно, изгуби у оној гунгули, која се журила да што пре обиђе све локале наКонаАјленду и да се што боље про* веде. ј* Најзад су .тигаии пред Гризамову менажерију. Пинкертон ће тздч рећи своме помоћнику Бобу. — Пусти ме да за сада у менажерију уђем ја сам Хоћу прво да рехо;носцир. м и да видим могу лн наћи још који доказ. Д*;ћу ти већ знак кад ти треба да уђеш, јер, разуме се нс смемо баш че! ати да почне представа, иначе неће бати прилике да Гризам с тобом разговара. На ово му помоћник Бвб одговорв: Настсваће се