Straža

С Т Р А Ж А

СТРАНА 2

лвца, која су се долазила у додвр зћем и Принципом, -У га т Пешта Б.Пешта, 12. јула Нота аустроугарске иладе, коју је предао баоон Гизл београдској влади, направила је у пештанским круговима огромну сензацију! Сензација је у толако већа, што је дан раније у Сабору граф Тиса, председник угарске владе, држао веома помирљив говор, изјављујући, да нема никакве ратне опасшхти, Све опсзиционе партије одржаће данас у саборској сали заједначку конференцвју, на којој ће решавати о своме држању

према влади, и ситуацији створеној предавањем ноте! У политичким круговима сматрају да ]е ситуација веома критичнз, пошто се нотом тражи, да српска влада пристане на све захтеве без икаквих даљих преговора! Утмоаиу Бечу Беч, 12. јула Међу бечким становништвом завладало је критично стање. У добро информисаним круговима влада уверење, да још нвје на ступила краЈња запетост. Она има тек да наступи ако Србија не прими безусловно све захтеве. У владиним, пак, круговима велнка се пажња поклања држању Русвје.

челник аустријског генералштаба био је јутрос код цара и са коме је у присуству министра Берхтолда веома дуго конферисао. У војним круговима ова се његова посета доводи у везу са распоредом војним у случај могућности оружаногсукоба са Србијом.

ЈИилах Ццгахобић 1\о је, шта је, где је?

То је име данас на устима многих, а мало је кога ко зна ко је и шта је тај Цигановић и да ли он у опште постоји. Многи сумњају да је икад и посто* јало лице под тим именом и мисле да је његова личност измишљена. Међу тим, то није тачно. Милан Цигановић је одиста постојао и ако га данас нигде нема. Он се већ од подужег времена изгубио из Београда и нико незна где је сада и шта ради. Цигановић је босанска Србин. Човек од својих тридесетак гпдвна. Дошао је у Србију пре 5—6 година и одмах је прешао у Стару Србију по којој је четовао све до пропасти Турске. Учествовао је и у ратовима. То је онај младаћ, који је пре неколико говинаВ атакврао на д-ра Воју Ст. Вељковвћа код Војве Академије. Припадао је групи интелиген тних четнвка и увск је био уЗржаке |угарске Бугарона ће бнтн неутрална Софуг/а 12. јула " У' аДвл&јук/гм -чруговима осећа се живо интересовање за српско аустријбки-Ј конфликт. Шеф владе Д-р Радославов посетио је овдашњег аустроугарског посланика грзфз Тарновсксг и са њиме је дуго конферисао. У круговвма блиским влади, говори се да је др. Радославов изјавио Тарновском, да ће Бугарска у случају оружаног су* коба између Србвје и Монархије прогласити неутралност и бвти нем посматралац. Говори се да је руски посланик на сефијском двору имао са Радославовом састанак, пре но што је овај учинио посету графу Тарновском. Овом састанку придаје се решење бугарске неутралности!

зоран и честит младић чврста карактера, увек готов да се жртвује за оно што у Бечу зову „велико-српска пропаганда." И ако је био врло истакнут чет* ник он се због своје велике скромносги није много ни чуо ни видео. Убог сирома он ј е скупљао око себе друштво младих одушевљених својих земљама, који су сс у Београду школовали и могуће је. да је коме од њих дао свој револвер, али то није доказ његове кривице. Ми сми га врло добро поз-| навали и са његове честитости и скромности волели, али га од пре два месеца нисмо никако виђали у Београду. Он је благовремено ишчеза) без трага и гласа. Полицвја је издала најстрожвју потерницу да се пронађги одмахухаспи, али сви досадашњи труди нису уродили жељеним резултатом, јер Цигановаћа нема и нема .... Крал» Фердинаид остаје у аенљи Софија, 12. јула У дворским круговима се говори, да је краљ Фердиианд одустао од намераваног пута на на своје пољско до^Јро у Угарској!,Крдљ је изјавио жељу, да хоће да у земља дочека судбоносне дане, којим идеЈу сусрет Балкан!

сусрет захтевима А. - Угарске. Свака ова личност, за коју Се истрагом буде утврдило, да је стојала у вези са атентатом, а буде се налазила на нашој територији, биће уоућена судској одговорности! — Гл«о лондомоио штаип« Лондон, 10. јула „Тајмс“ јавља: Сзстанак руског Цара и Председника Француске Републике пада врло згодно, у моменту, кад се на Дунаву измењују оштре речи и претње. Састанак је подсетио све Велике Силе на чему почива мир и у чему се састоји ризпк за њих и њихове поданике ако би мир био нарушен. Ми се можемо надати, вели тај лист да ће постојање груписаних европских сисгема помирљиво утицати на оп .'ре разговоре, који се сад воде у најзапаљивијем дорф, министар домобран* де лу Европе. Савезници Аустроства барон Хазаи, Билин- Угарске, треба да препоруче ски и сви началници мини- истој умсреност и правичност у старства војног. њеним захтевима Чланови ТројРезултат конферисања нога Споразума треба да траже чува се у тајности. 'од Србије, да у сваком случају Одмах после ратногсаве- води рачуна о свима оправдата Хецендорф је отишар у ним и памегним захтевима.

I!

Беч, 12. јула Јуче је у министарству војном одржан ратни савет, Овој конференцији присуствовао је министар рата, шеф гене/алштаба Хецен»■ Тлас лсшпехпх УЈуседцЈнаца

Нота је порицање Србијине самосталности

Беч, 11. јула. „Арбајтер Цајгунг* у једном чланку каже: Све нека је исти* на,‘ да су се српски владини к Р о в и тешко огрешили о човечански морал и повредили међународно право, па ипак наша држава није требала никада постављати овакве захтеве. Сваки поједини захтев формулисан је крајњом строгошћу и оштрином, и у стању је да и сувише раздражи понос Србије, јер сваки од ових захтева значи порицање Србијине само сталности. Ми би радо запита ли графа Берхтолда. да ли] он

Ишл код цара.

- Полузванмчно сзопштење Беч 12. Јуна Полузванично се саошлтава: Ц. и К. посланик барон Гизл добио је наредбу од графа Берх-

толда да у суботу, ако до 6 часова по подне не добије повољан одговор, да одмах са посланством напусти Беофад и

Утисан у Паршзу Париз, 11. јуна. Предаја ноте учинила је на париске политичке кругове вевма неповољан утисак. Сви листови без разлике доносе оштре чланке против ноте, изјављујући, да Аустрија оваквим својим радом распаљује страсти и обеспокојава све истинке пријатеље светског мира.

Беч. 12 јула. Барон Хецендорф, на-

прекине дипломатске однссе.

б№РЈ Н 80 ®Ш; — Изјава г. Пашића Букурешт 12 јула.. ЛсЈписнику букурешког • Адеврула" изјавио је г' ГГзшић односно. срп^ко-аустријског спора

ово: После сарајевске несреће, због које смо ми осумњичени, што је атентатор српског порекла, наглашзвано је, да је атентат дело Србије и од тада су се, односи азмеђу нас и суседне нам монархије затегли! Ми се старамо да ситуацију поправимо. Наше је машљење да је неправа за дела појединаца оптуживати цео народ. Тврђено је како је атентат припреман V Беогргду и да се у њему још и данас налазе саучесници атентатора. Да би показали нашој суседки наше добро расположење према њој, ја взм изјављујем, да смо ми свакад припремни, да изиђемо на

„Дели График* изражава наду да ће г. Поенкаре донети из Петрограда потребне« елементе за ифавнање данашње опасне ситуације. У Петрограду то је лако постићи, пошто Срби воде једну опасну политику, рачунајући искључиво на симпатију Русије. Кад би те симпатије нестало, ишчезла би свака опасност од рата. „Дељи Нус“ доноси: Сви претерани захтева од Аустро-Угар* ске и извесна дражења штампе, у колико су позната факта, пот* пуно су неоправдани и запалили до крајњах гранипа панславистичке кругове у Петрограду. Петроградска влада не би им се могла одупрети, јер једна је влада, као и свака бирократијз, плашљива пред великим покретима масе. Овај лисг сматра, да Русија не придаје велике оллГЈцг. в. гљ/у«. ги 'јојњј, нереда, које су изазвали^радници револуционари, радо докопала ове прилике, стављајући панславистичка осећања на супрот идејама класе. Ова би о* колност требала да ублажа ревност Аустро-Уарске. — О исШочном питању Петроград, 11. јула. Посета, коју је председник француске републике учинио руском цару, дала је приликедвема пријатељским и савезнвчким владама да констатују потпуно слагање у мишљењима односно разних проблема, које поставља пред Великим Силама брига за миром и европском равнотежом, а посебице односно источног питања.

заиста мисли, да Србија мсжс примити такве захтеве? Па ако случајно није тога мишљења, онда значи дајете захтеве састављао беспример ном вештином само зато, да не буду примљени. Из сваке тачке ових захтева провирује 'крв, која треба да се пролије за једну ства~>, која се мсгла и часним миром уредити; због које треба сада да се пати, и због које пада одговорност на оне, који су предузсли овакаа корак, који води у страшну провалију.

РАТ ИЛИ МИР

Одуговлачвња виие неће бити Беч, 11. јула „Нова Сл. јПреса“ каже:

и тако сад има у року од 48 сати да са реши питање: хоће ли бити рата или мира. Више нема одуговлач^ња Има да се бира само између онога што тражи монархија и борбе. Од [убиства престолонаследниковог пропио је већ четири недеље дана. и за све то времг Србч(ја није ништа урадила за спа савање сво г а доброг гласа у очима Европе. Није чак хтела ни да се прави невина, по примеру Пилатовом, и да пере руке. Не, него трпи да се баца блато на монархију, да клоаке шире смрад. Србија мора сад брзо да ради, јер после 48 ча сова дипломација се повлачи, а почиње право војске. Изговорима више нема места, ни сми* цалицама као што је изјава, да се^нигде не налази српски жељезнички чиновник Цигановић, који је несумњиво саучесник у убис^ву престолонаследника и његове супруге. Све је то било па пр ошл о. Изговор, да поли|тичка слобода, која је у Србији загарантована ] уставом, не допушта никакве мере против злоупотреба патриотских удружења и друштава за васпитање омладине у духу и по примеру руских терориста, — неће учи нити никакав упечетак’на Европу. Јер слобода за удешав ње атентата. за рушење мира, за ковање завера против суседо* вог спокојства и против кнежевскнх и вл<дарс*их живота, није обележје самосталности него је то само једна морална политичка изолованост, којеједарен мора нестати. (.рбијз тачно зна, да су услови, које нота садржи, неоходнч за по* требу монархије да живи у ми* ру и спокојству, а они су у исто време и несумњиз доказ о сифа

решености монархије дт згази осије гњездо где год се нађе. Ако, и кад српски краљ са општи своме народу да је по требно напустити досадању по литику, којој је циљ да смртно рани монархију и да од ње очупа њен најважнији део, пошто та политика мора довести до новог крвавог рата, онда ће одребе, садржане у ноти, бити лаке као перо. Услови. које је монархија ставила Србији < неће бити ни мало тешки зт Ср* бију, која не подстрекава, која не рове заједно са велико-српко* пропагандом, која ће се отргнути од велико српскејјпропаганде и која више неће допустити да се бомбе лиферују и преносе, него ће отпочети сасвим другу политику. Услови ће бити само тешки и осетни за пакосну Србију, коју је за нос довео до тачке. где има да се реши рат или мир. Ми ћемо се још и до последњег часа надати, да ће у Београду мудрост и увиђавност бити јачи од страсти и заноса, и да његов циљ неће биги рат 'него мир, а.-^мир гакав, којн неће бити помућен злочинима мржње и непријатељства. Криза се брзо примиче вриунцу. Мирно без строгости и без околности в ља сачекати крај осгављеног рока — до суботе по подне.

ђерхтолд у Ишлу — Запетост достигла врхунац Беч, 11. јула. Министар саољних послова (раф Берхтолд отпутоваће сутра изјутра у Ишл, да тамо сачека крај рока, одређеног нотом, к догађаје, као и да лично извештава о свему цар а франца Јо*

Камени Крст шда мво Сензаццш.<вг роиан ол Внктори Фмка Тачло, Харамбадцо . рече Фетдк еи нар/иеја се .Ј,а мислн Да; ;се 'ПИ 'и(е 5чј г | диш толикрЈ др:/бкхш те дсвојке. Не! Ни најамње! Такв еженс^ше чим ОДде ,ха некР жцп}ц |ада сге трулдт Цћ ДХ цаДз 6*аје, одмаХ' се одГ>ро наоружаЈу. лаж ним цсишењем, па нли га одбју тсотгачно ил итраже с)ве или нишТа. И дтибарева ХрисЈга је добро уочИЛа дЦ) стајри граф има довољно цара, па, сЈе ‘ре*ишла да га шго боље Ц< | к ористи'. Она је врло одбро наала а дје| *грјаф ХирШ берг права „златна риЗВџа’* п ајје, ра то н бздила мрежу {у; 1намери Да' ц-а^ ,,улови“. О ис. еондста коПрцао у деној м*режи ,па кад још иије ир јгала лја' је Јвал.уби ,он Је миловао, јер §е мн 1 ,тио да

је ндпрао на сЈуШТу, 'девиост. Габуме с|е да му; је јпо Оила одста јјШпоодио, јер куд Оји о'н грдф Хирш 1 берг, узео кКер јендоГд сЈиромашногЈа рибара?! Зар да једна сјн-Ј^маадГЦ И <сјв апсце;пана ЈШбарсЈма кћи буде грфдца, Хиршу берг и. да сјганује у ( (великР«« и богатом заамкуААли кД. ошто с|ува сламд оод>е гос ри ,такб је И;;/го и (са срЈце^М осгарога човека. Кад ф старчево срце распа,ли, онда не ПоЈгоје (ник.исве нн смет Јве ни обзири. Ондма ф Мде право ци љу без обзира на ма !штћ Чак је граф ХнршбеЈД' умео да от,к*тонн и лодледњу прелону, шја 'је сдајала на пут уњеговој чудној одлу(цн ,да сје бжени рб!ар1евом Хрисгом. Та је (Чметњл била његова рођена! Кћ«(Р. Л.Л.Заброавно фм да ти кжеч дД 1 је граф Хиршбе]>1г Лмао и једну к1чср РА непуних шсч|наест'година. ЗовесС ИВол да. Она је тако добра, тлјко милоејрдка ,да је веомЈа рмиљена целој бкбг лиии. Истго је тако добра Према сиротињи кдо и њен отац. Гдегод (греба ПомоћР илч уопште учинитп какво добро, ућеш иаћи њу како рбплно д!елн и I

ј иова ци храну и друге ПогреШе Ор*■ вари. в Чефо она силаДи са и оддаг зи у бедне сррогњске стрдћаЈае, да ту, дели равне дарове .Чак Ф усуђ да иде 1и у куМ У| 1 хојима деже тс(ики ролефици, који болују, од какве: т!е:ш ке болеса и , ш. чик* <п (веомд опарне болесгл. ООца је у (гаКвим (јгјуђама. у,.е кпрва ф сеоји мполуДама. Зато а ннје чудо ;шро је о', ; целој шОј, околин Н веомд омцљена и (ш!гр] цје рсјвет њено име изговара сја (ћуио љурази , поигтовдња и загввадноеДи ААко ј еиштд било ус/ (Гањ уд агрдг фд увдржи да 4 |е ожени ри^арсвом Хри фом, бјила је у стлњуј (њезтхва (Кћи И,золда, алиј е ,надрогив баш 1 РВД ма поогла оцу да ша с-Је^© цтоври тај нови терет И |то нош рло^' Ка дф веК решио ре ожсни Хри фом ,сгари грјаф ХирИ45ер(г уђе| јусо;бу <ЈвОје кћери, да Дој „како [ј1е већ навикао да сЈа. њом увек »-овори о вдж ннм Дтварима, рече врло оШиљнИм гла фм: Дрдпо дете, шта јби Ги фецла кад 'би ти ја д овео Другу, >маму ? Ја би ф томе од јсрца ррдовдлд Драги тата, рече му Ибонда. Ра/довар« ф вермд мого Јер ри зд ц оИако \ \

урЈамљЈен у; оволико ћјалСку. 'У тдкзом би сЈтучају, ја можда добида. доору при јатељицу <Ца којом б!и ргла (живетн црло сфеКно и задовољн о. У осЈгалом и ти дрјаог дете. нећеш увек ос.тати код ,мене. Ускоро (Кеш ос и ,ти удати ,па ;ћу /а сасвим фм. - ■ •< ^ Пд ожени де онда, драги (НдТд рече ;му Ијзолда. Буди удерен да Ку ја моју друту мајку 'дочекати ф с'|>г цем препуилм љубави. Орло добро драго дете, али 1 М волео да ћнам како ти (здмишљаш ту с1воју другу мдмус? Не рДзумем 1шта шТа &тео гиме да дажсШ! КакО Јје ђамишљдм ^оју другу маму? < . Ти фзадахо аигслиш да Ке ро би ти нека дама ић вифког Цлемстт*;, о можда ча к I) у -тод!инл)М(а1. 'ААл ишгга б« ти рекла, драог |здге »,а<Ца] «5ћ|' ти ја 1 рекДО да твоја рдуга, (маЈка 'би< ла 1нн ф вифкрг (племства »шДд шк и<жца у подинама. ? ИОолда »Је после Овн Јречћ г^хкра Хп ршберга диже да сгачице, ца, поДлетав

фжаљиво у/ оца, рече (оЈзОиљни .мг.та, ! фм: -<«г • Тата, још могу д/а (доЈмим ца <завОлиш кДиву жену ИЗ фађан Јапх кр пова. Заћгто бм она бјаш ОнјИ ;.:орала б;: ш дл.ма 1 <з ви,(јЈоког пдемства. Г.тавно је да. те учинН с(ре1,-ним и /.у »б)ут 1 је |дј браи 6(леменита, јср ие &начи <да пдемство здкупило доброту и племе нитоф .И женл жз грађаДских :фуг<>ва не Значи цокваргЧпоф (као ни и тс вшТкД дама ие значн уљек Цоброту. А'А шг о је тиче ђодана, п'а, Бож. мо1, тата .рзу&че ф д Гибн (било по‘на^фавилннје кзд би сјгеи Мап о И<оау која није гЈувДше младл. ААтк <■.', леда ми да поТађам, рошб ћ јел<1у иевојку, моја к)ЛИШ (н коЈт ?> лјли ако мћф нискрено. Тата , ја била рђво и с(е^угио .тл >ре ље кл дјви *ге (одвфаћала оЈзЈ же тнбд ј која, може бДги &| 1 чн Тзо.ј усреК) Имаш драво, дфаго моје лето. о I ва жешгдбт ЗначИ мОју <фећу ЈувчкЈпл' ј Ф&рН г*раф ХирАдфрГ. ћа прђ? ^ И ј рит**1гге на груди фоју, кћер №олд>

^ 4