Straža

ПРВО ИЗД#К>Е ј — -^-ј -- 1 ' -' - .. р

БЕОГРАД, ПЕТАК 25. ЈУЛА 1914 ГОДТ

Престолонаследник војсци о Саопштзвајући хрзброј Српској војсци дао је стрмао дан обрачуна са вековним непријатељем Аустрији, Престолонаследвик је јунацима са Куманова, оитољ, Адрије и Брегзлннице ову наредбу. Ј У Н А Ц И, Највећи, заклети непријатељ наше државе и нашега народа изненада и без повода и какво га насрнуо је бесомучно на нашу част и шш живот. Аустрија, тај незајажљиви наш северни сусед, већ је нагомилала војску и учинила више покушаја да пређе нашу северну границу и да пороби нашу дивну отаџбину. Њој као да је било мало, што смо ми морали годинама мирно да слушамо јауке милиона наше браће, који су до нас допирали из Босне и Херцеговине, из Баната и Бачке, Хрватске, Счавоније и Срема и са нашег моро-кршне Далмације. Сада је затражила највише: тражп нашу главу, нашу неззвисност, живот и част Србије. Ј У Н А Ц И, После сјајних успеха нашега оружја 1912 године и 1913. године и државних тековина, које нам је признала целл Европ« ззкљученим миром у Букурешту. Ја сам најискреније желео да се Србија и Моји драги ратници у миру одморе п окрепе од силних ратних напорз, уживајући у тековинама својих победа. И зато је Србија била готовада се на миран начи I објасни са Аустријом о свима спарним питзњима. Ати се, на жзлост, одмах увидело да Аустрија не иде на то, да с нама преговара. Чак и да смо испунили све њ?не захтеве, она је била решена да нас нап&дне, да нас понизч и да нас убије. Зато су ти срамни захтеви Аустрије морали добити достојан одговор.,Ја сам са презрењем њих одбио и уверен, да ћете сви ви ту срамоту, која је имала пасти на нас, бацити у лице ономе, који је покушао да њоме умрља сјај и славу вашегц оружја. С тога сам вас и позвао у ово рздно доба да под вашим победоносним заставама, и ако још уморни од скорашњих наших победа станете оиет на браник Отгџбине. Саопштавање које нам сада чини јесте објава рата Аустрији. [) На оружје моји дични соколови! Јунаци! Ви ћете имаги да се борите са једним непријатељем који никада није имао ни ратне среће; нити војничких победа. У овом светом рату Ја ћу бита врховни командант. Ми смо се прошле две године великим делом упознали у.'бојној ватри Ја сам се на Кумачову, Битољу и на Брегалтица са поносом дивно вашој свесној храбрости и вашем беспримерном само прегорењу. За то сам и уверен, да ће те и овога пута на бранику Отаџбине и у великом делу ослобођења Српског роблл умети само да увеличате славу и лепи гл’С српског оружја и вашега јураштвз, Јунаци! Поред братске Црне Горе и свих осталих Срба, који ће се против Аустрије борити, где се ко буде затекао и чи* ме буде могао, ви ће те у овој великој борби, као своје ратне другове, имати са севера нашу моћну и силну браћу Русе, чији је узвишени цар Никола II на први глас о аустриском нападу на Србију одлучно и витешки са целом оружаном Руспјом стао у одбрану Српства и Словенства. С друге стране уз Русе су стали, раме уз раме. њихови храбри савезници, * нашиЈјОСведочени пријагељи Французи, који су већ почели огорчену борбу са аустриским савезником Немачком. Јунаци ! На свету нема Светије дужности него што је одбран своје државе, своје нације и вере, од одбране свога огњишп своји старих и нејаких. С тога, а с вером у Бога, у његову правду и милост пођимо напред, уверени у победу и украсимо наше заставе новим лаворикзм?. Јер на тим заставама Провпђење је испи:ало данас јасније него икад наш ратни поклич: „У бој за слободу и незавасност Српског Народа ! Жавела Моја дачна војска!" Крагујевац, 22 јула 1914. год. Врховни командант војске Престолонаследник АЛЕКСАНДАР с. р. БАЋУШКА И КАЈЗЕР рела књига Берлин, 23. јула Влада је поднгла Рајхстагу Белу Књигу, у којој су телеграми, између Цара Виљема и руског Цара. 15. јула, — Цар Виљем телеграфисао је руском Цару: Сазнао сам с неспокојством утисак, који је у Русији произвео поступак Аустро-Угарске према Србаји Тн ћеш се, безсумње, сложити са мном, да је заједнички интерес сввју суверена, да НЈ Стану, те да они, који су морзлно одговорни за злочин, претрпе ззслужену казну. Сећајући се нашега усрдчо пријатељства, ја ћу заложати савсвој утацај да придобијем Аустро-Угарску на отворен и задовоља гзјући споразум са Русијом Цар је одговорио 16 јула, молећи Цара Виљемз, да му помогне у овом озбиљном трен/тку, додајући: Објављгн’ •е сраман рат једној малој земљи. Индигнација, коју и ја делим, огромна је у Русији. Цар Впљем одговорио је, да дели цареву жељу за одржавања мира. Али је потребно, да Аустро*угарска добиј: стварнијих гаранција, да ће обећање Србије биги у истини и стварен.