Straža

БЕОГРАД, УТОРАК 29. ЈУЛА 1914. ГОД.

Бро ј

191.

:*

Стан редакпије и админисграције Космајска ул. бр. 22. Огласи се дају у администрацнји — Цена утзрђена Неолаћена се писма не примају Рукописи се не враћају.

Писма, рукописе, новац и све остало што се односи на лист, слати власамштву листа.

•■V т

Година IV

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

[ргтнз II рш Обилнћу! Ко хоће да живи, нека мре! Ко хоће да мре, нека живи!

•'"ешки |,а нам ^г-Боки пошуо је Јашао вској Н УУ 4 узсли .,-ја идгја, аије, смела Годинамж с« се трпело. И алао давно жељени хрдбри и просларл љћ петнаест дана к јУ да пређу обалу ва и Дрине.

I У том њиховом очекивању дошао је дан, када је неприја* ! тељска рука оросила београдску калдрму твојом племенитом ! крвљу. I Краљевићу, витеже наш. За ; сваку кап твоје племените крви, пролићемо читаво море непријатељске крви Зз гранату, која је твоје храбро и јуначко чело обранила послаћемо им хиљаду граната, које ће им и семе за^трти. Од јучерашњег дана витешки ирслевићу ти си постао наш нов Обилић, наш витез без Страха и Мане. Сретне ти ране Јћпви Обилићу.

ШШ П 8ЕК! Браниоцв правде

Маћушка Русија; пле>анцуз, и горди хладт неумољиви Енглез, > данас непоколебљиви Мира и Правде, и за-

штиту малих, физичка слабих народа и држава. Овај мирољубиви центар тројног споразума, — изазват од непомирљива два елемента, Ау-

II

Кореспонденцаја нашег главног сарадника —)

— ДНЕВНИК ЈЕДНЕ ТЕЛЕФОНИСКИЊЕ Датум — Кад стигне

Драги г. директоре Д( био сам ваше писмо, ва- ј ше г ретеће писмо у коме ми претате, да ће те ми ©тказати што сам постаст неуредан и аљкав, јер вам не шаљ°м редовно дописе. Ја потпуно одобравам вашу потпуно опрзвдану љутњу. Али (ах то проклето али) и овде у момс иодруму десио се после оног „омршења" госпођипе Дане јсдан Јтогађај, који нас је наелектрисао. У наш подрум дошле су две птице-добеглице: госпођица Перка /гелефонискиња госпођица Малчи, путујућа глумица, ' - је директор ,трупе* оста* *ао ,ферзац“ за •»♦илаћг господине ч го јачих проме-

[не тако лако да издржи. По цео дан звирим кроз ону већ описану вам рупу и посма* трам у друго одељење а дивим се. Кад наиђе моја госпа Јуца а ја брже боље почнем да протестујем грдећи и телефон и све телефонискиње као и прву'даску преко које је прешла гл/мачка нога. Телефонискиња научена да даје, по цео дан везе хало! хало! а даје везе. Један стари црвоточви астал служио је као апарат. Глумица пак по цео дан иде тамо амо ио подруму и са ужагреним очима као миш кад види џагерицу декламује час Царицу Милицу ч«с Љубу Анђелију. Јуче сам им учинио и званичну посету. Велим вам обе су дивне, I грочито је телефонискиња слатка. Кад сам се опра Г V ‘ ♦

Излази сваки дан у 6 ч, пре подне

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

стро Угарске и Немачке, који’ су решени да у невиној људ-' ској крви траже ратне славе, — 1 прокламовао је на својим све- ј тим заставама и физичку мсћ, да сузбије |,злочиначке прохтеве два савезника, који су се соли-! дарисала за Европски рат, и изазвали га баш у оно доба! године, када у опште сва сиро -1 тиња а нарочато селска, прабира зимницу, да своје црвиће исхране а сачувају од замских снежних|сметова. Цео морални свет из свих части света, упр о је данас своје погледе, у мирољубави Стожер тројног споразума, и са поверењем гледа у овог људског колоса, који се бори за човечанска права, и да заштити Божију правду, не, од некрста, већ од хришћанске иајезде и ћефова њихових великана. А са каквим ће тек поверењем народи, који живе још примативнпм животом, посматрати у својој средини Европску светиљку културе и просвете? и зар се ова међу народима зато развија и калеми, дч ах доцније потчини себи, а њихове обичаје национални живот уништи?! и зар културе и просвете није тај циб, да народе из примитквног живота, изводе на светлосг Божи* јег дана, и међу њима развију и хришћанску љубав, а не да| под маском ове да развијају семе раздора, и користе само својим личним интересима. Намере изазивача европског рата (Аустро-Угзрска и Немачка) неће успети у њиховим се бичлим и богомрскнм намерама! јер је Божија правда на страни! тројног споразума, коме и наша мала, али и храбра Србија припада, који ће Аустро-Угарској као изазивачу овог крвавог европског рата пресећи једанпуг за свагда његове вековне привилегије над малим народиуа и државама, на чијим је леђима и засновао државну ег* зистенцију, и све до данашњих дана напредовао под маском просвете и културе, док је над

Дураш ха Сјекокос

' . 1 "

' П VI' ' Ш\

% » ‘ .V

пО

тШЉ,1/Ш

>пк Шжм^ ш ШШ/Шк Штк тт

ким интересом на интерес, Јер судбина ових њених поробљених народа није више у рукама слабих Крељевина, већ у снаж* ним рукама тројног споразуиа, чији храбри и племенити народи једнодушио су осудили њене својим многобројним народима [њене злочиначке намере на навршио највећа насиља и зло-' шу независну Краљевину, на чина дела, да угуши њихов на- наш независан живот, јер прционални живот. Али, у имељаци Аустрв-Угарске монархије Бога, дошо је и за њу — Ау-[никада нису водили рачуна о стро-Угарску — кобан час, да' моралним принципима држав* ће својим подјармљеним наро-јнога живота. дима вратитм дуг, са стостру-1 Настали су крвави и судбо-

носни дани за европске народе! па ипак, кроз ове, помаља се бо жја правда. Зора, њена предходница, већ и сада кроз њах руди; и обасјава сва крвава бојишта, на којима се пуши невина људска крв, која ће са свима грозотама пасти на оне високе грешнике, који ни у данашњем веку нису могли да се одвоје од средновековних крволочних пустињачких најезда, зато и ми сви драга браћо Срби пођимо за нашом храбром војском: Напред! у још један свети бој!

с нама је бог; с нчма је све морално човечансгво! с ламаје и велика Маћушка Руегја, и њени савезниц ::: плеиенитн Француски нарза, и горди Екглез — Морски Гром! громова! који ће сломиги осионог Немц^, и подло 1 ' изазивача европског рата, и уништити у клшди његову неморалну основицу државног живота Напред у бој! тамо нас чекјау наша плачна браћа, и по крви, и по вери. Г. М.

штао ја сам јој мало ј аче стегао руку. Ах г. Директоре, ви сте се увек смејала моме идеалисању. Али ја вам се кунем никада овако нежне ручице нисам стегао. Мала, пуначка као беч ка крофна, па бела и мека а крв, крв ври страшно, обећала је да ће ми се свако јутро јављати. Ка тараби која нас раздваја проширио сам рупу, да бих са њоме био у што бољој вези. Мој је број 36 а њен 11. Данас сам сасвим изненада рупио у друго оделење. Никога нисам нашао. Пришао сам столу и на њему, нађем један свежањ мртије, Нешто ме заголицну по носу и ја као пзнтер се полако дошуњах и бацих се на хартију! — Моје успомене у подруму — било је исписано преко целе ■ ширине првог лисга овок; свежња. Пошто сам се пажљиво окренуо на све четири стране! подрума, ја га још пажљивије стрпам у унутрашњи цеп ка\чу та. Кад сам дошао у мој оАељак ја га извидим и сгадох читати., Да бих вас одобровол^ио за мдло аконта ја вам га ша-

л^ем у оригиналу, да га штампате. 11 јула Управник нас је звао и го ворио нам о тешкој ситуацији у којој се наша Отаџбина налази. На крају свога говора позвао Нс.с је да останемо верни својим дужностима, јер ћемо се т ко одужити Отаџбини. Ја сам храбра; заверила сам се са Станом, Заном и Натом да ћемо по цену својих живота остати на апарату. 12 јула. По цео дан преко телефона говоре страшне вести Ја се још не дам. Своју ћу реч одржати. Управник је отпуговао до Ниша, важном послом. 13. јула Јуче сам чула тачну вест бом*ардоваће нас. Ја сам још увек храбра. Јуче по подне нисам одлазила на дужност. Ишла сам на ново гробље. Замо је прави рај. Свуда тишине и мир. Жене одлазе и долазе. Моле се Богу. Чак се и сами дрвеће моли. Душе од цветића дигле

јсу своје лепе главице ка небу. 1 Дивно је, дивно ! 14 јула Данас сам добила писмо о Станице. Пише ми пуно. Њен је муж прави тиранин; тек је месец дана коко су се венчали, а већ је два пута испребијао због неког коњичког иотпоруч* ника. Простак. Ја сам дуго плакала. Како ли је жалосна судбина девојачкаПосвађала сам се са газда* рицом. Отказаћу јој стан. Пред вече је добош лупао да се склонимо у подруме. Ја ћу у моју централу, Па како Бог хоће. Око пола ноћи дошао је газдарпчин брат. Млад, леп, феш и углађен. Јако ми се дс пада. Када су нам се погле сукобили, осетила сам да др тим. Он се само насмејао р сам полазила на дужн ' ми је тако топло стг (Он је јако храбар.' је да ми је рукат* и — мека.

Опет добош. 1

се зове, опет се насмејао. Гпава ме нешто боли. Газдараца тврди да је то од промаје. Извалила сам се, да мало одпочзнем, а г. Стевица м.ч пожелео да нешто лепо сањам. Ја сам страшно збуњена. Олај ме је човек јако узбунио. Кад сам остала сама ја сам загледала своју руку. Збиља. Она је тахмала и бела. Никако ока да склспим. ми се чини кто да : -н * јој блазини. Счло као да га видим. мном у плавом редг "'тмади^ ус ,Ј 'ос