Straža
Број 201
*:
Стан редакпије и г адиинисграције Косиајска ул. бр. 22. Огласи се *ају у адиннистрацаји — Цена утврђеиа Неплаћена се ннсма ие иримају Рукопиен се не врећају. Писма, рукописе, иовац н све остало што се односи на лнст, слати власништву листа.
т:
БЕОГРДД, Г1ЕТАК 8. АВГУСТ 1914. ГОД.
Година IV
Аирмоа вш талогроаи : .СТРАЖА* — БРОГРАД Претплата аа Орбвју аа памта: НА ГОДННУ ДНИ. 12', ШЕСТ МЕСЕЦН . в*» ТРИ МЕСЕЦА , 3*, ЈЕДАН МЕС8Ц , I*Нрвтмш за гавстраиство еа аошти: на годину диа. <Ос, ШЕСТ МЕСЕЦИ . 15*, ТРШ^МЕСЕЦА , 7*ВД
.«
ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092
Излази свани дан у 6 ч, пре подне
— Већ из густог луга купе с« Хајдуци Пре 2-3 месеца ма смо заб»лежили, да је из брат.ке '• м Русије дошао дј се упоз* нп са Новом Србијом, један наш брат Србин по гмену Душан Семнз-Херцоговац, који Је као мали дечко одведен у Русију, тамо се школовао, оженио, настанио и стекао угледан полошај адвоката петроградске о и ш т и н е, ати никад нф заборавио, да је Србин и срп скога рода и кол>°на. Сн је ј дан од оних, којима највише дугујемо, што се руска јавиост од авексије толико зчталасала са нас и нашу прачедну ствао, за коју је сво уз Русију целз Европа потргла мач св ј. Полазећи натраг з\ Београд г. Земиз је из|авио, да у Срби« ј/ нсће моћи можда никад више доћи, али се пред својим пријатељем г, Ж. О. Дачићем заклео у највећу светињу своју, у гроб своје матере, да ће бити први који ће овамо похитатиг к^да српска војска прелази Дрину и пође „честиту Бос« лу походити." И овај врли Србан одржао је своју реч и он се већ нела« зи међу онима који пађоше да ослободе робове и гробове у Српској Босни и Херцеговини. Он може бити задовољан, јер ето дочека и крајње идеале своје и свога народа .... I 1 * I {• 1 I : За 1 едно са Сек зом допутс вао је у Србији да се браћи в. невољи нађе, његов друг и н пријатељ, опет Србин и опет Херцеговзц др. Риста Жерајић, лекар из Петрограда, који је грошлих ратова био ч у Србији и својим лекарским заузимањем и знањем спасао од смрти многог српског рањеника и тако спасао српској армији д >ста бо раца, к јји сада пођоше ла ос« лсбођзвају Родну Груду Жера« јића, Прин ила, Чабриновића.... Добро нам дошли!
102=0 Успеси аустријске артиљерије. Ономад су аустријанци од Старчева тешком артиљгријом бомбардсвали наше п и >жаје над Великим Селом. На 4 ме« тка с наше страие, којнма је рахјурена њихова комора, аустрвјании су одговорили немилосрдвим бомбардовањем, чији је резултат био равзн 0. Аустријании су на нашу стра* ну избацила 102 метка, 17 рафала по 6. а на и шој страни није било апсолутно нвкаквих ни најмањих губитака Аустри* јзнци су гађали од муке чзк и нзше пзрне вршалице, али нх нис/ могли погодити. Утрошак мунвције био је велики и стаје преко 6000 дина^а, па ипак нама нису нанели шгете ни за 5 пара. Н шч војници терзју шегу са аустрчјскии топовима, који су само учврстили а онако јак морзл код наше непобедне пешадије. Лево крило ове аомвје, које се ослања на Земун, чинл четврти бечки корпус, у чијем су саставу немазке трупе са бечким „дајчмајсторима*. Ове трупе довела су под Београд надајући се, дз ће у Београд ући са вер« ном музаком, те су ту „славу" хтели да резервишу за бечку елиту. Како им то њ је уазлило врло веровзтно, да ће овај к 'рпус заменути којим другим, ако буду имвли времена за то.. На целом прострлнств/ према лашој север ој гозг ш од Београда до Б сне, до шћа Дрине, аустрпјанци немају више војске до још нешто мало коњице, која с.е до сада још н^где жива није помолила. И с том кокошијом војском Аустријанца мисле да изађу на освећења крвљу нашом наша бојишта: Дубље, Равње, Засавицу, Машар, Ноћај, Лозницу, Љешницу... О да хоће што пре то учинити, у добри час, по нас.
Фшши! Езд Французи држе све заузете позиције — Нвмачка дивљаштва. Париз, 6. авг. У Л ндону Немци су потиснути и повукли су се до к нзла Мфне. У Елзасу Фравцузи су заузеш Он-Кроз, О М ш и Ширмек, где су отели од непријатеља 12 т^пова и 8 м ттртљеза. У горњем ЕлзасуФранпуш дрке све заузете линије Пре него што ће напусгити Бломон, 1 ?мц * су убили из пушке једн^ девојчицу и једаог старца од 86 годчка. Забелсжени су многи поступци суроности, К' је су починиле немачче труп*. према италијанским п >даницима. — На Вогезима. Париз, 6. авг. Нема ке трупе одбиле су са великим гублтцима испред Дннона и Сиреја. Немци су пребачени на другу обалу Моза. Французи се чврсто држе у подножју Богеза и напредују у горњем Елзасу.
Лијеж Неуспе* Немаца Париз, 6. августа, Варош и ли ешк; , тврђења ]ош се увек држе. Белгијанци кваре железничке пруге иза Немаца, Немци су намеравали заузет* предео око Нансија за два до три дана после објаве рата и бомбардовати Пон-аМусен другог дана. Међутим ову су варош бомбардовали тек 11. дана ирезултатје био ништаван, као морално дејство, које су од ове операције очекивали. Петрогрзд, 6. ав^уога. Из Москве јављају дт је јутрос у великој палати Кремља била свечана процесија. Кад су цар и царица изашли из Успен* ске катедрале поздравили су ц а р а присуствовали су амбасадори: Енглеске и Француске сви мин"стри с Горемикином на челу, државни савстници и председник Думе. Представник племства рекао је: Си ре, не устежи се, да се неустрашиво ослониш ка непобед-
ну снаг> и храброст рускога народа. С тобом ће се борити против непријатеља руски народ и цела руска земља. Председник московске општине рекао је: Овај је рат намењен одбрани Словенства против Германства. Овај рат има за циљ остварење општеп мира. Пред седник земства казао је: Јединство Цара са његввим народом показало се у овој светој величини и оно ће бити темељ успеха Трговац Олдерман из-
јавио је: Удружење московских трговаца чврсто верује, да ће те Бог благословити и подари* ти ^вемоћну помоћ теби и тво* јим храбрим трупама за одбрану праведне ствари. Сви су говори пропбаћени громогласним клицањем: „Ура“. Цар је одговорио: У овом тренутку војничке буре је тражим по обичају мојих предака, да оснажим душу молитва* ма у светињама Москве, међу зидовима овога стврога Кремља. Ја поздрављам у вама, ста« новници Москве, које старе, дра* ге престоиице, сав мој верни народ, који је свуда: по својим селима, у Думи, у Савету царевине, једнодушно одговорио Н 1 мој позив и по целој земјљи јуначки скочио на ноге, заборављајући на свађе, да брани нашу рођену земљу и Словенство. У једном моћном полету сјединиле / се све народности I и сва племена наше царевине. Цела Русија, као ни ја, никада |нећемо заборавити ове историске дане, ово јединство осећа,ња и миели, моје ми даје дубо|ку утеху и поуздања у нашу мирну будућност. Одавде из срца Русије, ја шаљем топле поздр ше мојим храбрим т^упаМЗ, нашим храбрим сав^змицима. који се са нама боре за исту ствар и зазаштиту прин* ципа мира. Нека Бог буде са нама. Речи цареве изазвале су н’описано одушевљење; за тим се литија кренула даље, а цар и царица изгшли су на тераси Кремља, где вх је одушевљено поздравл>ала огромна маса света. На послетку одржано је јблагодар.ње у катедрали.
Галиција — Апел великог кнеза Петроград, 6 .авг. Гл вни командант Велнки ! Кнез И.»к лјј упутло је а ел јруском нзролу уГа/ицијо, тра-. жећи од њ в га лојалност н потI помагање, а он од своје с т ране обећавз аутономију.
Ф Е Д> Т О Н
— Авду К рабеговићу —
Спавај 1 ир..о, узори*и родо љубе!.. Олалљен од младости, изневереи од живота, ти си испусте.о свој пссзедњи дах, ат на братској руци; — ти си зашппио своје уморене очи, али у братској земљи! Спавај мирно, уз:рити родољубе! Овде је завичај свакоме оI. че, у чијим је грудима српско срце. И ово је твоја земља. Она ти неће бити мање .вериа, но што смо ми верни :деалима твоје Родне Груде; о: а ти неће бити мзње топла, го што је била и твоја љубав 1 рема њој. — Овде је завичај с: акоме оиоме, у чвјим је грудима српско срце. Без обзара на то, што је на т воме гробу полумесец у место крста, ми ћемо се опет сва сакупит око твоје свеже хумке. Цомолићемо се Богу за миран
починак великог^Србииа и нашег брата, в пошто оп±вамо последње »Вјечнаја ’гамјат“, и погасимо воштане свсћг својим сузама, ми ћемо, у место по смртне песме. грмнуги: .Ој, Свовени!* а, у место вошта* вица, доквпати митраљезе... И поћи ће:о. Провалићемо прево Дрике у земљу плача и шкргута зуби, у твоју, Авдо, крваву постојбину. И, кличући: ,Живот!“, ми ћемо сејатисмрг, и, каичућн „Смрт!“, ми ћемо сејати живот. Наше сабље до бзлаака а наше руке до даката биће црвене од гермааске, нељудске крви, А, кад погођени оловним зрнима, будемо, у агонвји, лежали ничице на бојном пољу, у ловки сопствене крви. ми ћемо скупвти последње силе, и по г ледњи пут пољубићемо ту леду и крвзву српску земљу па ћемо за твм умрети, али тихо, спокојно, слатко; умрећемо у утешном сазнању, да смо нобедиоци, и да ће нам гроб бвти у најлепшој српској земљ«. То ће, веруј, о, дични родољубе, бити пре но што и по-
следњи снези околне, а много пре но што и окиги гору п}.во зеленило. И, када, легећи са југа: преко Јадрана прве проле тње ластавице буду пролета^е преко места таога рођења, онс ће одатле узабрати и у Лвоје кљуниће узети: турчинак, бршљан и мајчину душвцу, па ће све то однети далеко, овде, на твој гроб. У црвеном турчинку, изниклом из јуначке крве, биће ти поздрав од онтх који супали за слободу; у суром бршљану имаћеш поздрав с прага твсга родатељског гроба украј Дрине, из кога је и последњч германски уљез изгнан; а у мајчиној душици осетићеш мирис душе твоје Велике Мајке, к Ја поздравља свога сика, а која је сад слободиа. И, пошто су оставиле своје дарове на твој гроб, ласте ћа се још који часак одморити на гранчицама твоје надр л гроб.че жалосне вр* бе, цвркућ/ћи: Босна је слободна! Босма је слободна! За тим ће раширити криоца и одлетети. И ти ћеш опет остати сам у своме сну.
О, с^авај мирно, узорити родољубе! Овде је завичај свакоме ономе у чијим је грудима српско српско срце. И ово је твоја земља. Она ти неће бити мање верна но што смо ми верни идеалима твоје Родне Груде, она ти неће бити мање топла, но што је била и твоја љубив према њој. Спаввј мирно, узорити родољубе!.... 17. децембра, 1908. Војислав Ј. Илић-Млађи
Детлев фон Липненкрвн
— Записник из једнв летње битке — Немој ме без разлога ■ потрзати; а ако ме истргнеш, не остављај ме у кврице, док се не напијем кр»и СШара изрека. Спазих свога капетан*, кога су били напали три до четири ловца. Јешогл је удавио сада је противу другога, који
са кундаком бесно налетао г њега, овцј се брани са сабг „Цицане, Цицане," викну бг о. „Цицан , Цицане! капетан, 1 петан!“ „Ха! ‘ и ми скочисмо, чисмо, ко дивље мачке на свој плен. Крајње је време. Цркв на порта изгледала је страшна. Нопријатељ се непре« стано одупирао, бранио се очајно. И ми смо счекивали помоћ. Затим смо опколили црквену порту. Из отворених врата на капели избијао је густ; црн, дим; и пењао се навише, ка торњу. Овај је био сав у пламену. Страшно је изгледало унутра. Борило се до последње капи крви, готово око сваке столи* це. један аустриски пешак у самртним боловима половицу разбијене иконе Богородичане давно је већ мртав. И он и слика мајке Божје би и сујпосве у крв окупани Цицан је успео да се успење на предиксонипу. Одавде је поуздгно бацио метак у го милу. Пред олтвром су разбацана покрови и судови; котрљају се и тамо ч амо измеђч борсцв: Цева од оргуљх: милосрдник, прозори, све је тоби-
л > азрешетано куршумима. Узал/д сам покушавао да уђеи у црхву, што је горела; она је налос.етху морала биии наШ9. Већ ми ј» било пошло за рукО'Ј, да уђеч унутра, *а!да са гомилом полетим напоље. Неко ме шчепа чврсто за рамена Окретох се глвву. Један штабни официр ссде браде, са закрвљеним очама, хтеде ме смзждити. Прикуппх сву снлгу, без да сам му се изву^ао из шака и притискох га уз једач накрлвљен крсг. Он направи лице као гадну маску,,. Кров од штндре паде. У двму, у пари и у пушчаном диму ништа се не да видети. Једвн мој војнчк од прошле битке увек ме је пратио. Још га видчм, где је... где је... свуда днм, пламен, пена, бес. Чуо оам ту поред толаке ларме његов глвс: Господшн потпоручначе, господин потпоручнвче!... Где... гдеси...“ Меркенсе, Меркенсе где си... (Наставнће се).
8ла«тк Храг. Грегорић К/тмајек?. ул* бр. Штампарија Драг ГрегориЕп и Другп — К смај-ка ул П' бдговорнч Уредчик Мчтпз \1и ојев к Лос л 'јск • улица 3$