Straža

Бцрј 203

ш:

Бтан редакпије и’*дмннисграције Космајска ул. бр. 22. Огдаси се дају у админнстрацшји — Цена утвр^еиа Невлађена се ннсма ше шримају Рукопнеи се не врвкају. Писма, рукописе, новац и с ча остало што се односн на лнст, слатп власннштву лшста.

БЕ ОГРАД, НЕДЕЉА 1П АВГУСТ 1914. ГОЦ.

Година IV

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Пг

Адр«оа тмпгрпи : СТРАЖА* — БЕФГРАД гплата шт Св

■1]

НА ГОДИНУ . ШЕСТ МЕСЕЦН . ТРН МЕСВЦА . ЈЕДАН МЕСЕЦ

ДИН.

12 6-— 3Г— иретмата за иностранство на иошти: НА ГОДИНУ ДШ. 30". ШЕ<ГГ МЕСЕЦШ , 15 ', ТРШ^МЕСЕЦА . 7’59

ТЕУ1ЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

Излази сваки дан у 6 ч, пре подне

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

ИВАН ИВАНИЋ

ЕррЈг 51 гпиоуе - Покушај Срба — Банаћана да буном стресу са себе мађарски јарам и да се придруже Србији —

Оног вечера, када је Ђаков Вр* нако оживео, био је другк дого^ .р, правилније општи збор заиереника да се посаветују, ка* ко ће народ сузбатн унијатску и спахијску нашалу. Аустријске воЈве власти радиле су отворено у чорист католичке пропаганде; у српским црквама свештенек је морао дз помиње папу и н>его ву .непогрешивост*; са бајоиетима су марод гонили пред ка-

ко се даље не може, ми се морамо одупрети... да, браћо одупрети с оружјем у руци... — С оружјем... хормли су се кроз ноћ узвици одобравање раздражног и незадовољног народа. Ти узвици ишли су као холуја, 'која носм собом све.

трпеше устаници т:ораз за по> I разом. Иадајом Шкрибетг ћ и ! другоши му, вође устан- а, свр! шнше иа вешилнма, њихов; се чете расуше, а редовној н'>јгцм аустриЈСКој није било тешко иотнснути сељачке чете, наоружане само кремењачама, косама а тољтгама, Устанак се прнблмжазаше своме крају. Вешала су радила на све стране. Устаничке вође испустише своје душе јуначкц ва конопцу, то тку вли у мукаиа у градским казаматима у 'Гемиш* вару. Једиио се још поа ДимитриЈе

Иста пушка од тада раздире груди милиона наше заробљене браће. Али ево где доживесмо дан када ће српска пушка вра тиги жао за срамоту герман : ском накоту, Биће Босна Херцеговина слободне и срипске, а с њима и Банат Бачка, Срем и све што је српско и хрнатско. Сва ће српска земља бити слободна.. Тако нам Бог по могао!

Две депеше

И они, који су се у почетку колебали, огорчени и Ђак држао око свога села Круочајнн прмстадоше. ! чиц в . Аустријски батаљони виТе ноћи је план био коначно,Ц*ли су као из земље, те је опсарне, где су му калуђери туђе утврђен. Уговорено је да све<јколише. Бесни маџарска хусари вере говорили о .чистилишту штеницн свих села у банатској наошгрмше добро своје сабље.

душе' н о користи УниЈе. Католичило се силом а народ то ш је могао више иадржати. — Народе, оаако се даље не може! говорио је поп Димнтраје Ђак раздраженим гласом. С нама поступају Швабе овде к*о с робљем, ми смо стављ°ни ван закона. Ми смо аа ову вем љу жртвовалм све, ми смо билм а и сад смо њеи бедем. Наш народ се нмје растао са својим оружјем, од како га ј» Чарнојевнћ са Косова довео у ћесарове вемље и у аустриско ропство. Боље би биАО, да то инЈе учинио. Ова је аемља овде на појена нашом крвљу, ми смо је бранилм м од Турака и од Ракоцијевм Маџар* в од сввког вла и у место захвадности и призиања с иама се посгупа сад као с бесправним роб вем... — Тако"је! — хорилв се целом шумом. — ...Намм се натура туђа »срл католичка, а ми ммамо своје лепо православље, од кога нас може раздвојити само <.мрт. Ми смо научили да 1 гинемо ва свој ■ веру и за српско име. Зна' • сви кзда су то наши стари чшили још у Турској; и сада у овој новој несрећној зем* љи, капетан Перу Сегединца расттгли су коњима, а толика маша браћа, морали су од душмановог беса селити се у далеку Руснју... Све су то последице аустријскмх насиља... ова-

српској Крајини побуне народ. Уз Србе ће мристати и банатски Власи пошто и њих силом унајате и њих муче спахије. За пет дана морао је народ да пође у борбу против својмх угњетача, да поскида са касарни нрно жуту заставу аустриску, да поспе ње постави срп* ску тробојку, ону исту, под којом, преко Дунава, гину српски соколови. Зора је пуцала, природа (се почела будитм, када је договор завршен н када су се крајиш* нмци почели размлазиги. Како су им је срце радосно куцало, кад се пустише ннз Ђаков Врх и упутмше светом послу за одбрану вере и ммена! * * * Борба Је већ почела. Сва се бвнатска Крајина дигла на оружје. Од Вршачке Куле па до дунавскнх обала врвео је оружтми народ и борио се са не* мачким батаљонима аустрмјске војске. Војни капетан Маријан Јовановпћ и поручник Шкрибетић приђоше одмах са смојимг вој-ј ницима устаницима, покидаше! аустријске заставе својих чета, те под српском тробојком, са светмм знамењем : Само Слога Србана Спасана, иођоше против оних, који им хтедоше узет* име, веру и понос. Први дани борбе беху хрунисшни успехом, но доцније пре-

,вад-

Требаће оштре сеччце за рацке главе"... Поп Ђак јсш соколи саоју малену чету. Постројееа стоји она пред црквеним прзгом, дз спречи улгзак у цркву угжета чима. Аустријсћа пешадија већ уђе у село и осу првн плотун на малену чсту осветника. Крв се просу по црквеном прагу, а чета устаника одговори пуцњавом из омо мало пушака Устанци добро гађају. Проредише се редови ћесаров« војске. И осу се још један аустријских плотун ц паде десетак усганике. Ћесаревцм су већ пред црквом. Командант довикује очајним браниоцима храма Господњег: Предајте се! Никада! — одговарају још тројица живих устаника. ј —..Реиег! Огањ засикта из пушака, те сравни и последњу двојицу,

— Глас једног румунског државник« Угледнн румунски политичтр 1 и држгвник Ксснопод — Стати па, објавио јегреко ж Адеверу- ; ла“, чланак под горњим насло | вом, у коме кзмеђу остал ;га| гли ово: - Ни ПОД КОЈИМ уСТОВГМ 11 рациио са Аустријом! А о ла*>а шњч држазнии« ступе у с-т ра зум га Аустријом, и у случч ј ју да Гермапи нобеде, ни неће-ј мо ништа више добити д > Бе*! сарабију. Овај, пак, добит;кј навукао би на нас мржњу Ру | са, са којимз би се госле в *ј ковима гложили. При том ек: не знамо шта би билт са Д >* | боуџ.м, која нас је стчла толико мука н патњи. Није све то. Ако станемо уз Аустрију, Русијз ће упасти у Молдавају, у којој немамо ни једиог утврђена. Одатле пак Руси ће проди* рати дзље и задржаће нашој престокици! Није впше данас тајна, да Угарска не жели ни најмање да Румуннја и даље . . Ш - . I постојк на клрти Европе, као Јошстоји само поп Димит* сам о СталН | држвва. Нашим прирнје Ђж. Из прсију му шикће ;лажењем уз Дустрнју ми бн смо крв, уруци мукрсти пиштољ.| с , ми себи ИСкопала гро0 , као — Предај се попе. Олр-цч се ј што се види кз свега овога, за пасје вере, поштедиће те, го-;Румунију је неопходно потребвори попу официр Шваба. ј но а и корисно да стане уз Ру— Увек Србин... ' сају к Француску. У случају, Реч му прекид с метак из ау-; пак да има каквих препрека стриЈске пушке и поп Ђак, но«; нека Румунија пође Јза ц трагом ви Галилеј, наде мртав на праг ■ Италије. црквени... Ерриг 51 шиоуе!

Војзода Радонио Путвик (Шеф ипаба Врховне Команде) Крагујевац, 8. августа. Његово Величанство Краљ упугио.је поводом јучерање победе, војводи Пу гнику ову депешу: „Јунаци са Куманова. Битоља, Брегалнице на Јадру су посведочили ионово своје еаиопреговарзње и пожртвовање за отаџбину, која је у опасности била од насртаја аустријских. Живела српска храбра војска. . Министар војни пуковник Стефановић честитао је војводи Путнкку јучерању победу овим телеграмом: Вама као начелнику штаба Брховне Команде, свима официрима, чиновницима, подофицирима, капларима и редовима наше храбре војске частитам данашњу добивену бигку. Живела наша храбра војска."

Српека нота Врда Ставивировић Стегли смо срце у јвдном велвком И језовитом скупом искушењу, Док нам се боли као вали пењу, Док бесио море прети иашем стењу, Нисло се туђом заплашили виком Нигмо се никад потужмли ииком. Ћутасмо страшмо. Алв време ходи, И српска гора поче већ да листа. Ај, крваво вунце веће нам се роди И оружје наше сјајио нам забдиста А једва мас’о све нас редом вода, Свака ће жртва за род да нам годи. Доста је било подлоет« и руге, Судба је само иашом снагом мења. О, Отаџбино робова и туге, Доста је бвло ала и искушења, Недамо твога крвавога стења, Нећемо да смо горих од иас слуге! Благослов шаљу наши преци на нас. Наша су срца увређеиа, чиста. Мало је само Србим бити данас, Сваки је од иас демон, шовиниста. Пашћемо као Шпартамаца триста, јер Отаџбина светиња је за нас. Ми ћемо бомбом и пукшом а тонсм Читати српску ноту пред Европом!

! Турску 12 од сто. Од 1079 битака, колико је водила Француска 584 заврши! ле су се са победама. У 495 Војне у Европи. — Жртве битака Французи су претрпели Од 1618 године га све до | пораз. Пруска и Екглеска има1903 године Европа је прошла ли|су по €0 од сто победа, а

кроз 1700 ратова и то: 1044 на суву, 122 битке на мору, 490 опсада са 44 капитуланија. Од свкју битака, које су се водиле у времему од неких 285 година најдуже је вођена војна мзмеђу Турака и Млечана. Она јв почела 1644 године а завршена је 1699 дакле трајала је готово пуних 55 година. Најкраћа војна јесте рат Карла Алберта са Аустријом. Ова војна трајала је само шест дана. У овом периоду од 285година мајчешће је ратовала Фраи* цуска. Од 1700 битака вођенкх у Европм само па њу пада 1079 и то: 652 сувоземних битака, 63 на мору, 332 опсаде. Процентуалио по саму Француску долааи 63 од сто од целокупног броја битака. ПослеФран* пуске долази 48 од сто иа Енглвску 20

Ј е 68

од сто на РусиЈу, 19 од сто на Турску, 18 од па Севастопољ са сто на Шпанију 16 од сто, на Порт-Лртур — 221

40 од сто поразз: Аустраја имала 42 од сто паоеде са од сто поразз. Од године 1600 Француска во.чила ратове са петнаест држава. Са Аустријом се чукча 265 пута, и то увек са несрећ* ним исхоЈом по Аустрију. Са Енглеском Фраицутка је рато* вала 262 и то већином на мору. *Са Шпанијом Фравцуска је имала 164 биаткз, а ксјимз је 119 пута нзашла као победалац. Са Немачком Фргнпуска је у осам махова ратовача са 307 бвтвка. 152 бптке свршиле су се у корнст Французз, а 152 у корист Немаца. Сд градова, који су имади ту иезавидни срећу да буду опседиути, највише се држао Гибралтар. Он је пуних 1167 цане пркосио енглеској сала. После Гибралтара долаза Каднск са 903 дана, (1810-1912) 346 дан

много је страшкије статистика погкнулих Она тек у прзвим бојама ириказује шта све једна само битка\ прогута. Тако у чувеној бмтци код Мукдена, г ц е је учесгчовало 650.000 ду* ш°, пало је 150.000 људи. Седан учествовало 320.000 душа, пало 122 (Ј00; Бородпмо учест. 246.000 пало 80.000; Ватерло учест. 200 000 п а л о 45.000 Загреб учесг. 300.000 пало 03.000; Дражђани учест. 300.000 пало 50 000; Шевна учест. 163.000 пало 50.000; Аустерлии учест. 146.000 п а л о 46.000 Спнферина учест. 273.000 пало 39.000. и питересантна је стати:тика ратова од 1878. го дине па на овамо. У овом лериоду најважнНја Је била Руско турска в јни 1878 године. За там долвзе колонијаави ратовн, које су војне европсне државе у Азији и Африци, тако године 1881, Француска шиље своје трупе у Тункс. Одмах после четра годнне, (1885) Француска миље експедицију у Тонкин; 1895. ФрДнцуска експедиција на Мадагаскару.; 1897 године талајанска воЈна у Абацији,; исте дана, годиие вођен Је и грчко турски Али рат, који се свршио са грчким

чоразом; гољ, 1898 шпанско амерички рат; 1898 године енглечш бурски рат; исте године вођек је рат у Судану између урођеника н Енглеза; 1900 Рат у Кичи, којм су повели Европљаши против боксера; 1905 Руско-јапански рат; 1908. франиуско-марочанска вој«а, 1900. шп«нска експедиција у Мароку: 1911 Итамјанско турска рат у Триполису; 1912-1913 војн« на Балкану. Двнас после сто година *д чувенс бигке на Вотерло-у Европа је оиет у пламену. Стогодишњицк Ватерлоа већ самим својим почетком казује да ће блти једна од шајкрвавијих а најупорнијих борби. У борби ми* лијона душа пашће милиоии!