Straža

203 .

СТРАЖА

Страиа 2

У Бугарекој ее епрема Пожар који беени у Европи захватио је и Вупреку Софијв, 10. августа дошао по наредби краљев.')ј

— Сукоб ивмеђу краља и престолонаследника Сасам изненада и неочекивано иабио ј« сукоб и то јаван између бугарског гр*ља а престолонаслединка Борвса. У добро обаиштенпм круговвма се гооори, да је до сукоба дошло услед тога што је престолонаследник Борнс на мвнистар:кој седница иЈјивио ла је за Бугарску срамзтл, што је она једина слободна словенска земља која се не бори против Германа. После ове кзјеве престотонаследникове иастада је гробна тишинз, коју је врекинуо краљ нареднвша престолонаследиику, да се јали министру ^ојном на рапорр. Чим је вест о сукобу продрла у официрске кругове, ови су дошла пред минисгарсво нојно и тамо бурно поздравила престолотаследнака који је био

на рапорт. Покрет међу официрима Софија, 10. августа. Од ступања генерзла Ратка у русхе добровољце почео се међу офацирвма 'хећ.-ги ј. к покрет. У официрском дом ’ одржан је састанак официр софијског гариизона. Велигт број официра траждо је од гг пизонара софијског, да у *»лс њихово трзжи од мииистрз војног дозволу, да бугарски официуи могу увети учешћа у европсеом рату к*о руска доб ровољца. Овај вахтев офнцнра примљен је у грзђанству всома симпатичдом велики бр )ј чиновника — резервних офацнра тр.)жиће такође дозволе. Поед ру ким посланством чињеве су бурнг овацвје Русаји. Овације су се поновиле и код ослали послаиства из Споразуме. Борба у ваздуху — Ваздушне флоте Немачка Ваздушеа флота бројв 32 »аздушне л*ђе, од кој>: су 12 „Цеоелвн"; све ове ваздушне ^ађе Цепелннова система имају око 20.000 ш 3 и мсгу носити у себи 8 — 12000 килограма Већи д ј о ових лађа, снабдевен је митраљезимз. За уздивзње у упрааљање на нетру има нарочнтих апарата, к:>јн врло добре раде. Снага апарата доствже до 750 кољсквх свдга, „Цепедин* може да иде г рзвном до 82 аилометара на ч 1 С и да без спуштања пређе 1 достор од 3,200—4500 км. С набде;Г?ни са телгграфвјом без жвца: а осим Цепелинз" Немачкз душна флота има јвдну взадушну лађу 1 класе „Шатп анд“, са аапремином од 24.000 ш 1 ; 9 В1здушиах лађа I 2 класе, 2 лађе за рекогваци-] рзње и 9 л&ђз за вежбање пилота. Највећи значај вма ваздушна лађа лађа 1 класе Вршвни опзти су поквзалн да се у овим лтђама моженосвти до 600 аилограка, а да се аи мвло не наруш ва равнотежа и правилан лет лађе. За успешно летење имају 21 станицу, које су обележене вксоком металном кул >м на којима посгоје рефлехтори. Близу

до тих станица. налазе се резервоари који бродове снабдевају бензином и ваздушним гасовима. Према последњој станици Немачка има 1500 пилота, од којих су 500 војни. сем тога имају 30 аероплана, од којих су 15 војни и н послетку имају 70 етапних гвијатичарских аерогрома. Н) свгмл аер ромама има устројена “санитетска служба са санитетским аутомобилима; све су стаиице снабдевече телефонима и везане међ собом и телеграфском и телефонском везом. Бојна авијатичка команда састоја се из 9 ваздухопловних бах*љона са по 3 чете. Бавзрска има један ваздухоп’С Затаљон од 2 чете. С«кс.к располаже саједнимвззду’ овном и једном авијатич< ;ом четом. о Немачкој јг заведен један састем апарвта; систем им је Оиплан и моноплан дрвене или алуминске конструкције. Св;,-авијатачарске станвце снабеде су парочитим аутомобилима; имају и нарочити одред за борбу у ваздуху.

1* Риста Мшћввић Млад као роса, леп као уписан, васаитан и школован, а уза све*то и богатог оца дете, оставио је он једнога дан«, иа свршетку својих студија Беч, и винуо се у крајеве доње, да се бори и да живот свој жртвује 39 слободу порзбљених српских крајева, за крст часни и слободу зтатну. Одрастао у богатој кућп у свак^м довхету р рахатлут 4 с« врло брзо у мео н«1ти у аов»:М, и суви;љ скученим и оскудиим приликама, којчма воде жавот у гори . - ц.. Он био један од малога броја школованих Срба вач Србије, који су похитали у Србију првих дана када се размахао наш четнички покргт у Старој Србији и Маћедонајв .1 он је бао међу онама, којн су том покрету вернч остачи дпкле га је трајало. Жерајић, Чабриновг.ћ, Принцип изашти су из школе Ристе Милићевића. Он их је учио Српство љубитв, народу своме веран бити, за нацвоналне идеале живот дати. Циљ живота овога красног Мостарца био је пасти за Сдо* боду Србина! За тај свој идеал скоро десетак година борао се на овима странама без престанка и без одмора, јер га тај рад није знао уморити. Небројено пута за то време живот му је био у опасности, аллјеоиувек дрско смрти ногледао у очи и знао је у најхратпчнијем моменту када би се други молили Богу, бати тотико присебан и хлацан, ди би из свега грла запевао: Падајте браћо, Плините у крви! Ила н?тто томе слично.

А имао је глас кко из горе вила Имао је нешто б «жанског, очаравајућег, освежавајуће^, подижуће у своме сребрнастом гласу, кога ће се вазда са див љењем сећати сзи он I,' који су имали срећу да га баркоји пуг чују. То је био човек, који није знао шта је то страх од смрти. Он је само једно желео, да не умре као други смртни, но да као јунак падне од куршума душманског. Зј ту жељу радовао би се да га срећа послужи да га тај куршум погоди на сред њег за Мосгара, или ба) ир! прел-ту, хучче и валовитг Дрине. И Бог му Је жељу услишио и пружи) му је сирт која му је најсл ђа и најмилаја била. Годивама је четовао по гудурзма Старе Србије и доче као је да као претходиица српске војже уч.твује у сслобођењу свих српских крајева од Турака. За тим је се као јунак исгакао и у рату с Бугарима. Златн) медаља за храброст бил) је достојна нагрзда за његове витељке подвиге и мушке напоре. Рат с Аустријом цео наш народ је дочекао с одушгзљењем, али тешко да му се нико толико обрадовао као Риста Милићевић витез пе рођењу. Дохватио је оает своју пушку шару и с четом Танкосића пошао јг пун усхићења и заноса, да опет као претходнвца српске војске пов з де први пут Слободу своме народу у свом рОдн:м крају. На првоме кораку на томе путу сн је чао. пао је мушки и витсшки, пао је као јунак, пао је како је могао шсти — Риста Милићевић. Дрзги Ристо, »и која смо те знали и волели, ми те нежзл!мо нхс твоја смргг не баца у жалост као што нас наје ни

мало си изненадила. Лепше смртв ни највећи пријатељ ти не би могао пожелети.

Кроз Београд Неће да се селе У На Дун .вском крају града Беогрзд 1 има ис још доста која су остали код својих домова, да истрају у овим нервозним даиима од којих цео Беогоад патв, јер Аусгро-Маџарони по све лневао разорним гра(•тама узг .мирују *ирне бео)грађане. п руши им домове --.ад главом. Морз се признати овима заосталим патриотским грађанима велика, присебнос’ - , а и храброст! више још и због тога, што их је у великој мањина остало на прагу својих домова, и што имзду велико поверење у своје храбре војнике, — у браниоце Београдз, тг да у евентуалним приликама деле са њчма, и зоо и добро, они су дакле сви колико нх је оста^о, решени да остаг.у непомвчнв са свзјом дечицом, све дотле, докле овај живи бедем од наших војчика буде осгајао на граниии Ог.џбине према велакој ;наш >ј непријатељчци Аусто-Угарске Монархаје, чији војници са Оаа стране Дунава шеткају, пуцкарају и пипајугде 6и било нз[мекше. да се пребаце на нашу страну, а кад виде да је свуда, где гот нагазе, тврдо, они од срдите немоћи само ш<ргућу зубима, па дај топове, и ззслнај гранатама мирне Београђане, све дотле, докле се и њима не досади! А са таквим пак начзном борења са противником, ки јс-дна сс нојс«а неби служила, чаја је цељ, да себијасамо са наоружанима, а н 2 да мрцвзри слабе женске

и децу по улицхма! Кад престане тресак граната изнад глава овах добрих Српкиња и њихове деце, одмах све улице ожиае, настане и смејање са добацввањима једних другима, као наиример какосте прошли, а? јели било шиштања и од „Северне" стране... хахахаха, и у тачвима, и њима подобним пошалицама проведе сво време до првог пуцња топова, и шишталица, — граната како су их ови већ назвали, а тад се већ зна гди ће... Сви се у најсећом трку сјуре у нхјГ:иже подрум;; ле. а у трчању г чу уаа! уаа! а женскадија са тужним осмејцима мисли да ли, ће из ових извћи живе, ако им се кров над главом запала.. Ето, тако, већ вишг од двадесгт дана прозодимо време у Београду, али са вером у Бога и надом у нашу храбру војску и бранизце Београда, да ће нам она ускоро скинуги с вратаову беду, и Земунске пали куће протерати тамо далеко у њихов елеменат, а не да се шире по нашгм лепом Српскоме Срему. Ко је под овим пљуском граната остао у Београду, а ко рзиаје под првим угаспима овпх забо нокаг у ледину, и оташо да тражи чзстог взздуха чак гамо око Ниша Крушевца и т. д. б )ће рети доцније, то је :т тада, к )д Шзаба п жуса озу пре* тпрену попару; коју је маого раније’спремго за нас Србе, све детле, докле се сав нгувоња и напред н наззд, и тек тада, ваљда ће се наћч „ћатипа,* који ће натснана поћи трагом, за оаима који су од првога звука граната, клиснули за Торлак Ресник... % 1914 г. г. м.

БОРБА НАРОДА

на тамно плаву раницу, где је' куршум продро, његовог .Валдерзе-а“. Узабрао сзм белмЈкаранфил, што је покрај мене растао (бели цаетак био је дивно попрскан црвеним пегицама),'и ставих га на место. Са дрским презирањем смрти јури војник непријатељу у сусрет, а куршум непријатељски га стигне, те овај падне са узвишеном свешћу, да за њега иема лепше смрти, него смрт "ша славе за краља и отаџ6 инј И ба.,^ он п0 бчтаљон. још свежи, мари Цра ју по^д нас и мред нама; вијм, л батери> г0 . мел^ V даљгчи. м и ^ зчт "а би се

На свету нема дивније смрти, Него од непријатеља погинути. На зеленој ливади и на равном пољу Несме се јаук чути! У тесном кревету мора вакк Своју смрт сачекати: Ја овде лепше друштво напаз^ Где се јуначки гине. И све утону у ноћ. Смрт и сан, браћа, готово се не п <ликују; тако је мирно на бојишту, Ми официри седимо око ватре. И један за другим легао је, да спава, на исто место, где је и седео. Мој верни посилни отео је од некуд покривач; па ме је замотао брижљиво, као дете. ■ Једва чух, кад мој капетан, ' ш ‘о је долазио кругу, рече: ј е рриспео*, а моја по1 реч, про но што сам бок, чврст сан била је: ‘оаљ! * г Р а Ј —

Жнса платаи — Угарски министар првдседник прети Румунији Б.Пешта 9. авг. Пре два дана граф Стеван Тиса, угарски пргмијер, сазвао је седницу св)је странке, на ксјој је изнео спољиу ситуацију. У свом говсру, граф Тиса је изјавао, да је до сада Споразум са својим пријатељима пожњео само један успех и то код Милхаузена. На осталим, пзк, свима позицијама Спор^зум је претрпео пораз. Дтдирујућизсе Румуније и њеног држања Тиса је рекао, да ће Аустрија прећи оног часа на румунску територију, ч) м Румунија буде ма и најмање далт на знање да нагиње ка Споразуму — Приђели Румунија нз нашу страну, ми јој гарзнтујемо, да ћемо ут^цати ва Бугарску да са њоме к ш 'рајан мир! Само »*.< а-ц.! прзјатељск » држањем према ^ама Румунгја 'т > моћи /а сзчува гвоју само" л и '")ћи ће мирно да '|Лсм<» у буДућдОСт!" Сулуди премкјер још и данас, после силнах псраза на свима лвнијама сања о победамз. Нек« га не са саља,Гми ћемо се већ лостарати да га за неколико *ава рзсанимо у сред Пеште.

виј** већ ауетријска засгава. Објзвљујући нашу победу Софијгко „Угро“ вели: рВести које су нзм стигле из Ниша, ј-вљају да су Срби пожњели псб з ду на Аустријским трупама. Међутим по вестима, које сио добили из Беча извештаја из Српског изворз скроз су »етачии. Ствар стоја сасвим обрнуто: Срби не да нису добили победу већ су до ноге исцрпљени! После сјајне победе, после огромног ратаог плена и без број неприј >тељских телеса, ко;а леже по Мачванском Пољу, ми немзмо потребе да одговарамо и да деман^ујемо ове бугарске лзжи. БОШКО,

080 придобити и Руму-јска и Румунуја би иманију. ла да удари на БесараТаквом својом поли>*!бију ; Бугарска на Срб:4тиком Турска, Бугарска ју, а Турци на Бутум и

и Румунија стали ба уз Герман*ју и Аустро-Угар-

Кара

П0[Л9ДН)8 ВШИ

N 1 Ш! Ш

Бугари... (наш извештај) Сјајна победа коју је наша војска пожњела на мачванском бојишту, одјекнула је и овде Бугари и њвхова штампа били су као манити; јер само даи

— Нови балкански блок европска зојна Ссфија 9 авг. Псводом доласка Талат бејз, турског министра унутрашњих дела у СофиЈу, софијско ,Трговачко — Пром^шлена Пслитика" доноси ово: — Доласком Талат бе|а у нашу престоницу разно се коментарише. НаЈнови коментар гласи: Турски државник допутовао је у Бугарску са мисијом, да склони Бугзрску да са Турском приђе Тројном Савезу.

— Фраицуока банна Пзриз, 9 авгусга Француска Еанка спустила је есконтну стопу од 6 од сто Н1 5 ОД СТО. — Бонбардован>а Нанира Лондон, 9 августа Немцв С" опсели и бомбаровалн Не» р. — Ратиа катврнјап Нсмци су ударичи на варош Бри:ел ратни намет од 200 ми лиона и 50 милиона нт в>рпш Лијеж. Француска ваздушна лађа ,,Флорис“ разорила је станкцу Т ровун.

— Фраицуеии доброаоп>ци Парлз, 9 ачгуста У редовима француске војске уписало се 40 х-!љада добровољзца. Даиона нобалашо Дчнска у јеку мобилнзације. — Српока победа ■ фраицуока штагпа Пгриз, 9 августа Француска штампа изноеа и коментарише врло ласкавт победу, коју је задоби«а српска војска. Сби листови обј*вљују частитку, коју је гл внохомандујућч руске војске упутио српском престолонаследни <у.

раниЈе онч су донели како је Београд пао и како се на њему 1ЗЛЗТ Се Н8Д8 ДЗ ће 38

платнарска; трговина Јв[н|а Јаролниека код —^ П Д о м а ћ и ц е" Кнез Мпхајлова улица број 14. Отворена је и сада