Straža

БЕОГРАД. ПЕТАК 22 АВГУСТ 1914. ГОД.

Гоаина IV

Број 214

» ~~ ♦ Авраоа т*м шава : .СТРАЖА* — МОГРАД Прстплата •■ Ор1а|| м« поштм: на годинг днн. 12'» гааст јавсеци „ 6*„ ТРК МЕСВЦА „ З’. ЈКДАН МЕСВЦ „ Гсузтштд за иоостравс тео на вашта: НА ГОДКНУ ДИВ. 30"„ ШВСТ МЕКВЦ* , 15' „ Т?1 МЕСВОА , 7'50 т ::~ ~~ ~~ ж

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

Србијом ]е требапа крв потоком да потече Ваљево, 19. августа. Приликом гоњења нелријатеља, наша је војска нашла један примерак штампа;>их упутстава 9 аустријског корпуса под насловом „Директиве за држање према становништву у Србији“. У тим се упутствима каже. да рат води аустријску војску у непријатељску земљу, чије је становништво исауњено фанатичном мржњом према Аустријанцима и да, према таквом становништву нису умесни никакав хуманитет и благодарност, него шта више штетн*. Зато се наређује труиама највећа строгост према Србима. Сви неуниформисши борци, на српској страни, имају се безусловно потућч. Ко у овом случају буде имао милости, биће најстроже кзжњен. Чим се уђе у једно место. треба узети неколико талацч, првепствено свештеника, учитзља и угледних поседника. Ако ма који метак буде из места испаљен на трупе, сви се та >ци има у безусловно "побити. У сваком месту извршиће се претрес ку^-а и покупити оружје. Свака кућа, у којо) се нађе оружје биће уништена. Ако се становници такве куће не би могла ухватити, обесиће се најугледнији мештани, који би, према околностима, могли дати обавештења о одсугнима, па не би хтели то учиниту Више од три човета не смеју заједно стшати на улици Ни једно звоно не сме звонити. Служба Божја допуштаће се само на молбу мештана и само на отвореном месту, — пред црквом. 11р повед се ни у ком случ ју неће допустиш. 3> време службе држаће се, у близини цркве. одељење спремно за паљбу. У сзаком становничу, који се изван насељенога места, нарочито у шумама нађе не гледати ништа друго до чланове банде, који су своје оружје сакрили, да се оружје тражи нема се времена. Ове људе, ако ма по чему изгледају сумњиви, смлатити. Нашој храброј војсци пала је у руке и орлгинална заповест аустријске 9. корпусне команде, под потписом самога генера >а борштајна. Заповест је издата у Руми 2[14. августа и носн број 33. о ча гласч: „Услед непријатељског држања у Кленку и Шапцу. треба и с ове стране гран-*це, у свима местима која су од тцун< поседнута, или која ће бити поседнута понова узети таоце и држати их код трупа. Ове ваља, у случа|у кривица против во)не власти (напад и уздаја) од стра>е становништвв, одмах согубити, а места на неприј >тељском земљишту спалити. Пра во на спаљивање места на сопственој територији задржава себи корпусна команда Ова ће се заповест одмах обзнанити народу преко по шцијских власти.

Еш вдвдз — Бугари се надају у руско племенито срце — НАШ ПЗВЕШТАЈ Софија 19 авгРаније саи вам већ јавио, да ^е међу бугарским почитичарим а напрзвила велика уабуна ш то је Бугарска пасивна. На

супр.т аустрофилских л -ст ва. и аустрофила, који се изражзвају веома њшовољно по Русију и њене пријатеље, а њих је срећом мало, у бугарским трезвевим круговима осећа се, да је Бугаргкој, њена непасивност у овиј Европској Војни унизила. Поднасловом ,,Бу арскаТрагедија* с< фцјски ,,Мир“ доно:в уводни чланак у коме између осталога вели ово;

Јов. Дучнћ. В а р д а р. И уста пророка и мишце јунака Напише се снагом твоје свете капи, Сад кроз срца наша иду крупни слапи Твоји светлих струја и огњених зрака.

Свој хлеб и ловоре залили смо тобом ; Молитва и химна, обе су те пуне; Пуна су те наша трзања и струне; Као млечни пути сјајиш једним добом. Узели смо гордо у своје трофеје Све твоје ватрене заставе и маче, Опленили твоје смарагде што зраче, И твоје матице развели у леје. Овде се бораху претци с потомцима: Лавови од туча мотре живе лаве; Ми смо победници безмерни над свима Две твоје обале две су наше славе. Текла си из царске легенде, а сада Робујеш у при о нама, у груби Сен наших легија сад на тебе падв; Све твоје ветрове носимо у труби.

Излази свак* дан у 6 ч, пре подне

ТЕЛЕФО.Ч ОЈГАМПАРИЈЕ 1092

— Бугарска Трвгедија састоји се у тсме, што у општој борбн Словена еа Германима, Бугарска не може да узме учешћа. Па, ипак, Бугаргка не би требала да буде искључена ма какв > бгло држање оних, који данас руководе и управљају судбином Бугарске. У Бугарским срцима усађсна је нада, да ће великодушност за к >ју је спссобно само руско срце, опростати Бугарској на њемојпасивн> сти и извинкти је у овим судбоносним ^анима Словепским! БОРКО 1дон фзвд Немац — командант ИзвештдЈ „Стражи“ Букурешт, 19 авг. Оадашњи листови имају вест из Цариграда, да је адмирал Зухон, командант џ Гебена“ постављен султановим указом за команданта турске флоте До сада је ову дужност вршио енглески адмирал ЈЈилпус. ЈОН

Ш ЈЕ (1Ц» — У Ческој тек што није букнула револуција — Наги извештај Бухурешт, 19 авг. На супрот ве:тима к >је шзре немачке агенпије, како је у свој Монархнји необично одушевљење, румунски ђаци, који се вратили из Ческе прич ју, да у свој Монархији а нарочи’ то у Ческој влада крајњи терор, Мсђу обвезницима нема никаквог одушевљења и они иду у своје команде без воље. У Прагу је дошло до крвавих улнчних ту^а. По кафанама и ресторацнјама кличе се Ру Сији и Фр^нцуској а војниии растуреии, певају маргељезу узва уј)ћи: „Живела Француска! живела сестра Русија!“ Једног официра је светина линчовала, што је убио једног

Са позиција

Послс крваае бгрбе наши хр)бри во]н«ци окупљени око „п< ченице‘‘ пргприч ва]у доггћзје

војника који *е јавно негодовао пртив оата. Праш«си 31 пук, назван ,,Дете Прага“ растурек је међу нема ч ке и мађерске пукове. В >ј< ници се нплазе у веома бед«Ом стању, одела и хране нема у довољној количинв. Војни обвезниии спавају по парковима в улицама. Јон.

1*ог материјала, налазг у Солуну, гае им се указује необична пажња. УЖИ ОДбор 0Д НеКОЛИКО угл днијих Нишли]а са јддним чланом Црвеног Крста отпутов&ће им до Битоља у сусрет.

ћи 11 Р! Велики број рускпх богаташа јавио се за наше бол ничаре

№ шиш Користи од аустро немач* ке победе

— НАШ ИЗВЕШТАЈ Ниш, 19. авг. (Костић). — Овде се у вепико чине припоеме за дочек великог бро]а руских милионара, који тугу]у за Србију, да се српском санитету ставе на располомсење, Они се сада са својим породицама и велином колич^ном санитет-

Осфија, 19. авг, Одличан стфијски лист - Зарја - (3 ф*!) доноси у свом последњем бро]у чланак под горњнм насловом, У чланку се третира пигање: шт би Бугарска добила кад би побед и ла Аустро-Немци, и на крају се веди: Какво^ се добру могу надати ч?ши служитељч

панггрманизма, вко Срби]а буде уништена игко аустро-немачки с*ве^ 6уте побвдилац? Или пак они еам ) тр >же да засите своју силну жељу за осаетом и чека|у да таосвета дође од Беча? Или они мисле да ће Бупоска «^р 'Стчти к о ч лчк < држ ва « 1> чвалин^ Словјнств ? Или су то само туђа оруђа са тамним и опасним циљевима.

Урсдништво „Страже** умољава своје пријштељв ца се јаве са својим доп сом.

1914 година —- Пророчанство једног Србина бившег официра —

* # ♦ 7 август је био прави дан жа* лости. Оно, и дотле је било не* успеха али не и пораза. 7 августа царска војска погле ужасног пораза морала је да бежа са наш? територије. Велики део ћ?саро вих чојника, којч су остали поштеђени од српских куршума и бзјовета, нашли су своју смрт у хладном Дунаву. И тако за непунах десетдк дана морааска долина почишћена је од вустријске н^језде. Трупе које су упзле у Србију са северозапацне стране, тако су сузбијене, после краће »ли упорне борбе. Исовремено са овим жалосним вестима стигле су и неповољне вести са Заладног Бојишт«, као и са северне границе. Руска офанзива продирала је сјајно. Са малим черкама руска армија под командом једног великога киеза продрла је ду-

боко у Аустрију. Из Галицији Буковини дочекују Русе не као побед^це, већ као браћу, који су донели по цену својих жизота и своје крвч, сло^оду. У Ческој буна, у М>равској и Крањској такође. У Бео.*1.ну је савладала ужасна несрећа, неувпех на мору. По берлииским улицама демонстрације. Глад је на прагу. Цар д је и последњу хиљаду, да се нар ду раздели. У источие прус-.е стижу све страшнчји гласовз. Услед силн г руског надирања станов >иштво се разбегло и Руси без икаквог отјора улазе све дубље. Поверљивом наредбом командант Берлина наређује да се берлињка предгр ђа руше и да се подижу ШЗН1еВИ. Руска војска, међутим, окуражена успехом енгле:ко фцанцуске флоте и успесима на суву, форсирааам маршем иде на

Берлин, од кога је удаљена само 100 километара. Регаавајућа битка Ру и су већ по л еди пдбрзнб>ну линију пред Берлином! својом главн >м војс<ом, која бр >ји 1,5000.000 душа. Немзчко-аустри) 1 ке трупе, које су евде с»у> 1 љене да ладу и последњи отпор броје 1,800 000 душа. То је све што су могли да скупе. Ча« су и старца у»имани и стављзни у ред бораца. Борба је аочела на линији од 100 квл >метара и имала је кар ктер ре* шав јуће битке. Првах дана бигке ратна срећа је била променљиве. Час су Руси оабијани, час су Немци п >»уштали: лелимични успеси са »V лјким губитц м?, ник.ко да дођ- до одлучујућег успеха. После шест дана м >ре;л проливе* не крви и безбро) гладних лешева д >шао је обрг, вео**а повољач п > Русе. 30 августа 1914 године рзн 0 у зору бој је отв >рен ужасвом оуском канонадом. 30 батерија бљувале су ужзсну ватру ва Немуе, који су се давно, и ако

изнурени, борили. Сцена еданствена. Врисак и писак рањеника и коња, трубе, прасж пушака, рика топова и уж сно дејство ргз рних зрна, све се у једао слило. Наједном све застаде и упре поглед далеко преко руске фрон* талне диније. Као какав ввхор јурило је 200.000 козака нл својим ма* јушним коњнцима. У руске тру, пе >ђе иова снага и под командом великог кнез?; ва јуриш* онн к >о какав гвоздевв зид Јуриуше на неприј теља. Прса V прса. (Наотавзће се)