Straža

БЕОГРАД. ЧРТВРТАК °3 ОКТОБРА 1914

Годнва IV

01*8» редаквде ■ адмвн. Космајска ул. 6р. 22.

Огласв се дају у админшст. — Цеиа утврђена —

Неплакена се пасма не нрммају. Рукописм се ие враћају. Писма, рукописе, новац и све остало што се односи на лист, слати власништву листа

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШ зЕЊА

Адреса за телеграме: „СТРАЖА" - БЕОГРАД Претплата за Србију на пошти: на годину днн. 12.„ шест меседи „ 6,„ трн мессца „ 3.„ једаи месец „ 1.-

Претплатааа вностраиство на пошти: на годину дин. 30.„ шест месеци „ К).„ три месеца „ 7.50

трлефон ^редништва 1092 Излази свани дан у 6 ч. пре подне телефон штампарије 1092

У 8ДВВЗНУ ШТ

Пре неколмко дана бивши бугарски министар унутрашњих дела г Људсканов, имао је једвн политички разговор са уредником „Вечерњег Времена!“ Ту прилику г, Људсканов је згодно употребио да, говорећи о Б^курешком Уговору као документу који вређа бугарско самољубље, баци и на Србију масу неистина и клевета. Говор?ћи о „Стању у Маћедомији" г. Људсканов је рекао, * : оно неиздржљмшо, н крајње тешкм, и како се тиме може објзсни ти пој<ња чета, које са бугар* ске термторије упадају у Нову Србвју. На ову масу клевета коју је редакцмја „Вечерњег Врсмеиа" штампала без и* какве ограде, одговорило је „НовојеВремја*' уједном члан* ку који је са олобравањем примљеи у целом руском јавном мњењу. Побијајући метачности у рааговору г. Људсконова ,,Новоје Времја" вели о стању у Маћедонији и о појави чета ово: „Од Бугара иико не тражи оно што је немогућно. Али сваки човек здраве памети, сваки реални политичар треба да Цугарима постави невзбежан услов за њвхово даље суделовање у словенско) заједници: да нокажу највећу увдржњввост у односима прем? Новој Србији. Београд је данас предстража целокупног Словс-нства; /ијућ« крв своју, херојска се Србија бсри с непријатељем неизмерно јачим и у броју и по богаству; свака Словеивн који бн на Србају иза њснихлеђа. подигао руку своју — самкм је тим издајнак. Стојећи на тсме гле дишту. мм се иикако не можемо сложмти са поштованмм г Људскаиовж због бугарских чета које почињу дизати своју главу. „Стање у Маћедонији — вели г. Људсканов — према нсшим взвештајима, крајње је тешко. У њој се влада по прввременим уредбамз, а све пређашње уставне слободе отете су од становништва Тиме с* једино и може објлснити војава чета.“ Морамо признати, да нам се таква формула не дооаде. Српским женама, ксје су Ау* Стријанци најгнусније клалк приликом свог одступања, нису била одузета уставна права, него нештовише: њихову децу бацали су Аустрвјанци на бајонете, а њих силовали и стрељалн. Када јеполаБеограда у рлавалинама, када

његови становници, под страхом од смрти, морају да се крију по подрумвма, — иије баш мајзгодннје говорвтн о тешксм сгању у Маћедонијв. Јер Маћедонију, још није прегазмла швапска нзјезда. Србија старих гр ница налази се у много тежем поаожају него ли њене исвосједнњене области. У време турске владавин?, софијска влада такође ;е из* јизљивалз, да она ,,нвчи а ве суделује у ствзрању чета“ Та је формула — сгара, до: адна већ свима и никог не може уверити. Ако би Сефија сада, донста, стварала чете, то бм било таква издаја пред Словенстзом да би је требало збрисати са лица земље. Дужност је исправног Словенииа не у томе да, тако рећи., негативно не суделује у четама, нсго да поз 1ТИВ90 ожета њихову преступничку акцију. А како да омета? То ми одавде не г"димо. Али мисламо да би, на пример, бугарска влада била у потпуној могумности да се обрати јавнвм позивом свима такозваним „четницима“ и да осуди њнхов рад. И сзм такав моралан прекмд са тим „бомбашмма 1 ' ко;и, у крајњем резултату, рзде само за Аустрију био бм довољан да направи у свем Словенству лајбољи утисак за Бугзре. Позиви на гдсутн.ст уставних сдобода не могу ннког уверити. Данзс на у Пе трограду нико нема уставних слобода, апи су св а размирице заборављне пред величи ном тренутака које прежив љујемо!“

№№№ Ш. Дипломатски преговори. Рим, 20. окт. Грчки послан чк Куромилас посетио је председника влзде Саландру и са њиме је дуго конферисао о окупапији ћпира, коју је извршила грчка војска. Гуверивр Епира. Атина, 20. окт. Одвс, бивши мннмстар вој■и у Епмрској владм, назначен је за Гувериера окупи* раног Епира. Талијанске трупе Рим, 20. окт. „Трибува* саопштавз, да је велика број талијвнсках

шш

вОЛГ«

рјп^низа

сгзисточ.

цОР«П»« А

6Р>СВ

’ к о Рта РУСНб- ТЗРСКОГ Бозишт о

ЗЕГЕЗСКОТМ

ИПСКСКНД РНЈД

трупа укрцан у неколако та» лајамскнх бродова и дг су упућене за Валону, где ће се искрцати. Поводом овога „Пиколо Ромбно* пише, да свчј корак талнјанске владе нема освајачке намере, већ јсдиао спужи томе, да се у Арбанији успостави ред и поредак! Ворбе са Арбанасима Рнм, 20 окт. „Ђорнале д Италија* доноси, да је мзиеђу је ног е■мрског одреда и неколико арбанашких чета дошло до оружано борбе око Базира, Кабча и Рубики. После упорне борбе Епирци су бнлм прмнуђени да се повуку. Русија и Бугарска — Маџаров код Сазоиова. ПеСпроград, 20 октобра. Поводом вести, које се веома често појавЉ УЈУ У Бугарској штампи, да ће Бугарска посести Силистрију, ако се Румунија крене у Трансилванију, Сазонов, руски министар спољ* них послова, позвао је г. М. Маџаоова, бугарског посланика и са њнме Је веомл дуго конферисао. У добро обавештеним круговчма с« гевори, да је г. Сазонов тражио од г. Маџарова катсгоричку изјаву, да се жеља Бугарске о чувзњу мира тиче и Румуније, Сазонов је дао Маџарову рок од 24 часа.

Наш извоз — Дозвола за извоз 30 хиљада свиња. Решењем Минист ^ 'ог Савета од 20 п. м. ццр. 17459 одобрен ј: контипгент свиња за рзвоз у 30.000 ксч Да би се ор ј ’ лЈпп.мгенат нскор^' ио. доставља се трговцима-извозницима с;едеће: да ће се пријаве за .звоз као н до сада подиосити М настарству Народне Привреде, које ће дозволе за нзвоз давати г.о реду пријава, за свиње тешке преко 120 кгр по комаду; и најзад да ће се клање свцња моћи вршитн само у одређеним кланицама.

Штмпцжји Драг. Грегорића потреван |е јвдан ут«. Огуип жжв одш.

Зашто Румунија оклева — Изјава једног румунског државниха. БУКУРЕШТ, 20 овтобра. У разговору са једиим дапломатом амрсдитован ам при букурешком двору, један угледни румунскм државних овако је образложво оклевгње^ Румуније да ступи у акиију: — На жалост држање званмчне Бугарске такво је, да нас узбуђује. Ма како вам азгледало чудноаато, ја тврднм да је претњч са Југа главпа сметња што се Букурешт још колеба!

РУСКО ТУРСКИ РАТ - 1зј»1 преде!ди1Н1 В 8 НН 18 ЈК 1 И АТИНА, 20. окгобра. Турско руски рат направио )е на атинске званнчне кругове силан утисак. ПремнЈср Венизелос, у разговору са једним чланом дипломатског тел*, како ће се држатм Грчка, изјавно ]е ово : Грчка се сећа са зах-